Нова искра

боравио, али је то одмицао и пустио да га садашњост затрпа. Као нод земљу. Човек ие би рекао да он има Фантазије. Нај зад, дође и то. Госпођа Бој му је сама откључала врата на уласку ; пре но што је он и зазвонио. Није рекла ништа, већ му пружи руку и задржа његову дуго у својој у зцак сажаљења; из новипа је била сазнала за његов губитак. Нилз не рече такође нншта, и тако без и једне речи прођоше између два реда столица, иокривених навлакама са црвенкастим и белим пругама, кроз прву собу. Полелеј је био увијен у хартију, а окна на прозорима замазана белим. У соби за седење било је као и свакад, само су жалузије па отвореним ирозорпма биле спуштене те су ; иокретане тихим поветарцем, лупкарале монотоно о ћерчиво. РеФлекс од сунцем обасјапа капала искрадао се кроз жуте шипке те је у соби на тавану оцртавао немирну, несталну сл,ику од таласа, која је треперила као и таласи напољу; ппаче је било све мирно и као да је, .тихо дишући, очекивало снокојно шта ће доћи... Госпођа Бој не могаше се одлучити где да седпе; иајзад се одлучн.за столицу за љуљушкање, обриса својом марамом ирагнпну с ње па опда стаде позади ње, метиув руке на наслон. На рукама су јој још биле рукавице и само је једну руку извукла испод црног огртача који је имала преко своје свилене хаљине ситио г:ариране; па и широка пангљика на њеном велнком, округлом Памела-шегаиру, који јој је својом јасном сламом скривао до иола лице, била је карирана. Стајала је и гледала у под, љуљајући цри том силно сто^ицу. Нилс је седео на столичици код клавира, сасвим подаље од ње, као да очекује да чује штогод неиријатно. — Иа знаш ли за то, Нил.се.?< — Не; али шта је то. што ј а не знам? Столица стаде. — Ја сам се верила. — Ви сте се верили, али :>,бог чсга — како? — Ах, немој ми говорити ви , немој бит^и одмах неразборит! — И она се наслони пркодно на столицу. — Ти можеш већ појмити, да за ^мене није баих особито пријатно што морам овде стајати и све ти објаснити. Ја ћу то и да учиним, али би ми ти могао зацело помоћи. — То је глуност, и иишта више. Је. си ли верена или ниси ? — Па ја сам ти рекла, — одговори она, с лаким несгрпљењем, и подиже очи. — Онда зацело смем бити тако слободан да вам честитам, госпођо Бој, и да вам се од свега срца захвалим за оно време кад смо једно друго познавали. Он бејаше устао, па се поклони саркастички неколико пута. — И ти можеш да се раставиш од мене тако, тако сасвим мирно: ја сам се верила, и сад, смо готови. Све што је међу нама двома било то је стара, глупа прича, на коју нећемо више ни да мислимо. Зар да је свему крај ? Тако ни

пет ни шест? — Нилсе, зар да умукпе сада она успомена на све оне драге дане, зар ти нећеш никад, никад више мислити на мене, никад осетити мој губитак ? Зар нећеш, по каткад, за време вечерњих часова, хтети да опет оживиш онај сан и да му подариш боје у којима је могао блистати? Можега ли одолети а да у мислима јога једном не волига све и не оставиш да набуја, сазри, као што је и могло бити ? Можеш ли ? Можеш ли да станеш ногом на то и згазиш, сваки атом, тако да га нестане ? Нилсе! — Надам се да сте ми ви показали да то може бити. — О, та то је све безумље, право безумље од почетгга до краја! Загато сте удесили ову комедију? Та ја немам ни трунке права да вам чиним прекоре. Та ви ме нисте никад волели, иикад нисте тврдили да ме волите; ви сте ми само допустили да вас волим, и сад узимате натраг то допугатење. Или, хоћете ли да продужим и даље с тиме, сад, кад припадате другоме? Ја вас но разумем; јесте ли мислили да је то могућно? Па ми нисмо деца. Или, бојите ли се да ћу вас ја и сувигае брзо заборавити ? Умирите се. Вас не може човек избрисати из свога живота. Али, пазпте се; љубав као што је моја не налази жена двапута у животу; пазите се да вам не донесе несрећу то што сте ме одбацили. Ја вам не желим нимало зла, не, не; нека бисте били поштеђени од сваке беде и болести, нека би вам то донело сваку срећу, богатство, дивљење и друштвени положај, у највећој ? мери, највећој, то је моја жеља; нека би вам ц§о свет био отворен, само не једна вратанца, једца ј,едипа вра г гапца, па м,а колико пута да хтедпоте закуцати и пркушати да пх отворцто — а иначе све, све на широко и на далеко„ онако како ви то сами можете деби пожелоти. Он јо то рекао лагано, скоро ;ка.шспо. нима.1о огорчено, али с неким звуком у гласу који јо чудно дрхтао, звуком који ј.е за њу стран бцо и учнпио на њу утиоак. Она бејаше пребледела па се осл.чњапк: цврсто о столицу. — 11илс§, — реч§ она, — немој, ми нрорицатн никакво. зло.! Сети се д,а ти ниси био оаде, Нилро, и моја, љубав, — ј> не знађах кака је она одиста била, — цзгледало, је видае као да она само мене интересује; оца је одјекп.в.чла кроз мој живрт као неада, духрвцта иесма, она ме није нидад дрхватила сцажно оберучке, ОНД. је имала крила — само крила. Тако сам. ја веровала, ппсам зцала боље ни сад а нц онда, кад сам то учинида, кад сам рекла <)а. А и бпло је таро тегак.о, бцло је пуио ствари,, тако мнрго, ирема којима дам морала имати обзира... Најпре јр ирчело с мојим брат;ом Хардрнскјелдом, тл знаш: оним ш.то је морао у Западцу Џндију; он је жцвео рвде нешто мадо распусно, али се тамо доле : С1'а.н)Ж1ЈО и оппметпо, постао је нечпјп ортак, стекао много новаца, па се н оженио неком богатом удрвицом, сдатким малим створењем, могу те уцерити ; и оида је оиет дошар кућц., т.е су отад, и он измирили, јрр се Х,ате сасвиЈм промеиио. 0, он је сад човек који ужи.ва поштовање, тако осетљив према ономе што људи го-