Нове борбе : роман из Истре

10 НОВЕ БОРБЕ

ђени звоник и ту си се утаборио. И чудна те је мисао напала: хтио си да овом твојем рођеном Ловрану. будеш некакав нови Перикле и свака ти је друга ријеч била: украс, љепота мјеста и све тако... А зашто тог Јер ти је стари Талијанац Вениер, твој претшасник на начелничкој столици, рекао у часу, кад је у твоје руке полагао своје пропало начелничко достојанство:

— Ви сте јачи, али ми смо дубљи. За вас говори сурова маса — за нас свака љепша и племенитија линија.

— А ја сам хтио да му покажем, како и ми знамо што је лијепо...

— Јест, и то те је тако заокупило, да је све друго за тебе постало споредно: и кућа и опћина и служба и све. А они твоји „древни“ ветерани 2.. Пошто си им пред кућама уредио плочнике и прочистио улице, они се блажено и задовољно скупише у себе и пуштаху ти, да своју малу. „Атину“ препорађаш у знаку — љепоте. Да, а међутим су гезадовољни мишеви по горским гудурама и урвинама све више и више пружали своја намргођена рила иу својој лудој, мишјој памети можда и нехотице упоређивали своје клизаве, ломне и козје стазице са свијетлим и широким цестама твоје резиденције, па је можда и то криво, што ти нису више ни пљескали као некад ни приређивали триумфе... А то боли...

— Тако дакле! И тебе није стид говорити мени оваког — викну Дујам тресући се сав од гњева. Или је то у каквој вези с оним — —

—- Хтио сам да те потсјетим, како ни у тебе ни у твојих „ветерана“ није све сухо злато.

Старцу долазило понова да плане.

= Прије опери своје неваљалштине, а онда суди нама, ниткове ! |

— ја сам своје признао, а сад долази на ред оно ваше... - |

— Што си реког |

— Ваша беспримјерна лакомисленост...

Дујму се замагли пред очима. Хтио нешто да