Нове борбе : роман из Истре
10 НОВЕ БОРБЕ
ђени звоник и ту си се утаборио. И чудна те је мисао напала: хтио си да овом твојем рођеном Ловрану. будеш некакав нови Перикле и свака ти је друга ријеч била: украс, љепота мјеста и све тако... А зашто тог Јер ти је стари Талијанац Вениер, твој претшасник на начелничкој столици, рекао у часу, кад је у твоје руке полагао своје пропало начелничко достојанство:
— Ви сте јачи, али ми смо дубљи. За вас говори сурова маса — за нас свака љепша и племенитија линија.
— А ја сам хтио да му покажем, како и ми знамо што је лијепо...
— Јест, и то те је тако заокупило, да је све друго за тебе постало споредно: и кућа и опћина и служба и све. А они твоји „древни“ ветерани 2.. Пошто си им пред кућама уредио плочнике и прочистио улице, они се блажено и задовољно скупише у себе и пуштаху ти, да своју малу. „Атину“ препорађаш у знаку — љепоте. Да, а међутим су гезадовољни мишеви по горским гудурама и урвинама све више и више пружали своја намргођена рила иу својој лудој, мишјој памети можда и нехотице упоређивали своје клизаве, ломне и козје стазице са свијетлим и широким цестама твоје резиденције, па је можда и то криво, што ти нису више ни пљескали као некад ни приређивали триумфе... А то боли...
— Тако дакле! И тебе није стид говорити мени оваког — викну Дујам тресући се сав од гњева. Или је то у каквој вези с оним — —
—- Хтио сам да те потсјетим, како ни у тебе ни у твојих „ветерана“ није све сухо злато.
Старцу долазило понова да плане.
= Прије опери своје неваљалштине, а онда суди нама, ниткове ! |
— ја сам своје признао, а сад долази на ред оно ваше... - |
— Што си реког |
— Ваша беспримјерна лакомисленост...
Дујму се замагли пред очима. Хтио нешто да