Нове борбе : роман из Истре

12 | НОВЕ БОРББ

Нешто опоро и неразумљиво оте се старцу из грла. За тренутак му се размакнуше чељусти, као човјеку, -који хоће да подигне вику, алига у то нешто стисну — и он се као ударен сруши на столицу.

Мало затим уљезе у одају служавка Луце и јави, да је вечера готова. Дујам се трже, устаде, узе несвјесно свијећу, али се не маче с мјеста.

— Шиор! хтједе служавка да га потсјети.

=— Ча!... окосну се он и јурну кроз врата у сусједну собу.

__Луце стаде насред собе и што од чудаи страха а што од радозналости прислушкиваше часком шта оно старац у другој соби сам са собом гунђа.

— Да му није штогод — Бог нас очувао! — синуло јој у главу — и згрози се на злу помисао, па се прекрсти и нагло похита у кухињу.

Ш.

Те се ноћи Балдо повукао рано, одмах иза вечере.

Суморна вечера. Собу и све наоколо као да је притисло нешто невидљиво а као олово тешко. Балдо се узалуд трудио, да се покаже миран и хладан, он је још увијек био под тешким дојмом малопређашњег призора с тастом. А то га је узбуђивало. још му већма додијаваше жена с оним својим непрекидним уздисањем и с оном, како би он рекао, облигатном брижљивошћу и забринутошћу за оца.

— Одјутра на таште... Онаки старац!.. Наудиће му... Ох, Боже свети!. Боже свети!...

Ни у кревету није могао да нађе мира. Непре„стано се протезао, покашљавао, зијевао; кадшто би истегао испод покривача руку и махчуо њоме, као да жели отјерати неку немилу мисао.

Чучнувши до колијевке Марија је дотле уљуљивала дијете у сан, али не као друге вечери пјесмом и тепањем, већ уз тихо непрестано уздисање.

- Она је знала све, што се у ова посљедња два дана одиграло између њеног мужа и сца, а кад је оно јуче послије подне стари Дујам иза свога првог окршаја са зетом изишао из одаје љут као рис, стаде