Нове борбе : роман из Истре

4 НОВЕ БОРБЕ

Ипак би кадшто изронио — Бог сам зна откуда — и по који мукао глас, као неки тајни пријекор, што је онако кришом, без знања таста начелника, дизао новац из опћинске благајне и чинио нешто, што није у складу ни с његовом благајничком службом ни с установама кривичнога закона. Шта више, кадикад би му се доље у најдубљим странама душе и покренуло нешто: као невољкост и негодовање због онога, што је учинио — но све то не би потрајало дуго. Имао је он за свако своје дјело у причуви по које готово оправдање.

Тако и ту: иако је посрнуо, није кривња само на њему. Сви су јели... Новац се потрошио највише у кући, па је од тога свима било мекше. Оно „сви су јели!“ налетјело му некако само од себе. Ријеч му се баш допала.

— Њоме хоћу да их утучем. Мени — лупеж!.. То ми је плата за — — —

Паде му на памет, како је оно уљегао у ову обитељ, и то га сјећања раздражи. И што је дубље у то ронио, то му се и очи скупљале у све тврђи и немилији израз. Није он ушао овамо као какво туђе, залутало штене, већ као прави, славом овјенчани „народни мученик“. Те славе није тражио: сам му је народ даде, а народ зна шта даје и коме даје. Зар није имао раније своје лијепо мјесто у котарској области и није ли тамо био и цијењен и виђен, све док га оно наједанпут не отпухнушерг А зашто га отпустише 2 — Због занемаривања званичних дужности! — казали су они у котару, но народ је о томе друкчије судио и одрезао, да се то десило ради његова неустрашива и одлична држања према туђинским наметницима. Тако је схватио народ, а глас пука — глас је сина божјега!...

Дивни су, Боже, били они дани!

Свијет сав у заносу, а он — „мученик“ — обасут самим цвијећем и ловором. Неке су новине донијеле и његову слику, а у неким другима вукао се кроз неколико недјеља његов животопис: све сами хвалоспјеви. Опћи пламен одушевљења захватио и начел-