Нове борбе : роман из Истре

ЕЋ

= ВИКТОР ЦАР ЕМИН 2)

ника Дујма. У опћини било случајно испражњено мјесто благајника, а начелник ни пет ни шест, већ му га смјеста понуди,

; — А ја лудов, и код здравих очију посве слијеп, одмах и загризао и ухватио се.“ -

Па она опћинска благајна и није била друго но обична мишоловка. То је очито избило мало касније, кад га је оно начелник увео к себи у кућу, гдје је његова старија кћи Марија већ чекала сва дрхтаваи запаљена. А он млад, вијоглав.. па колико би оком тренуо, већ се нашао с ужетом о врату... Остало, "докрајчио у цркви поп.

И тако је ето. доспио у ступицу. Још се у кући није право ни окренуо, већ разабра, да су јој темељи

поколебани, Стари Дујам није о кућним стварима,

водио никакава рачуна, већ је пуштао, да све иде „својим тјеком.“ Зато је своје силе трошио у друго, у оно што не „носи“: у разне „идеале“ и њима сличне фантазије. Тако га већ у младости сасвим заокупиле илирске сање и полети, а евои у маторим годинама истарски народни покрет повукао га у ватру против господара у земљи и на опћини, — против Италијана. Под старост западе га и част првог граБанина, што му је све донијело много славе, али врло мало гроша.

А кућа је и другачије страдала. Ређина, Дујмова жена, није ааправо никада држала ни два кућња Бошка. Кад је оно с некаквим туђинцем одмаглила у свијет и оставила мужа с двоје нејаке дјеце, попусти и то посљедње упориште и кућа се нагну сасвим. Начелник је то видио и-није видио. Мислио ваљда: доћиће млађи, па нека се они врте и натежу како најбоље знају и умију.

Стари лисац! — Тако је он зацијело мудровао и онда, када је њега, Балда, онако луда и неискусна, смотао у своје мреже и на леђа му напртио- кћер и толике друге бриге. Али се вриједни стари таст преварио у рачуну. Док је ишло, зет је носио и подносио, а кад је стало и њега да души, заграбио је, гдје му бијаше најближе. Свега тога