Одисај напаћене душе

сам их пуно — у срцу сам носио. Свакако да нисам, као смртни био без грехова, ама су ме красиле и врлине. То је од мене довољно било, тиме сам стекао права на ожеивот, постао сам чланом големога света, и... хтео сам да живим. Али свет је самном поступио наопако, грдно: није ми дао могућности ни живети ви људски умрети. —

— Остао сам рано сироче без оца. Мога деда Ђорђа Марковића, довео је из лепога Срема у Тополу за учитеља, покојни књаз А. Мр Карађорђевић. Пт - - По одласку књажеву из Србије, дед ми је отпуштен из службе, протеран из 'Гополе, гоњен и кињеп све до аи Отад мој Светозар Марковић, једва се станио у Брзој Паланци, Ту је као и деда ми, у борби - - – пеш ес — ==: = оудтронастио он будућност своју, и

" своју породицу и себе сама и умро у сиротињи оста-

вивши мене да данас, када на глави једног Карађорђевића сија краљевска круна — данас ја да будем највећи очајник каквог је небо изда. покривало, п да надамном тријум-

Фују неправда, ужасна болест п љута спротиња! — —

Служио сам као чиновник своју државу пуних девет ш по година. Неуморним трудом стекао сам репутацију спремна, ваљана и савесна чиновника, што тврди моја кондупта у министарству, а то ће, уверен сам, свему свету свагда потврдити мог.г. Чеда А. Костић начелник, Драгутин Тодоровић инспектор и Миленко Чабрић секретар министарства унутр. дела. Мимо све то, у пркос правди, моралу и здраву разуму, отпуштен сам из службе баш тада, када ми је служба била неопходна.

"Отпуштен сам 65. јуна 1904. г. под Краљем Петром ЈЕ

отпустио ме министар коме сам био тако одан, кога сам

силно ценио, кога сам и као министра и као човека 060-