Омер и Мерима : трагедија у пет чинова

= 17

Сад гласник среће морам бити ја —- А љепшега ти нема позива Нек Омерова мајка, срећница, | Све ово сазна. И то одмах, да! Ал' достојно ћу, мудро извести, Уз велик опрез! — Опрез, Хатиџа!

Да господара свог не понизиш!. —

На четир' стране среће носаља,

Да све четворо ја их усрећим:

Фатиму злато, бисер Омера,

И свекрву и таста сердара.

ХКао зачуђено, раздрагано, пљесне рукама)

Те срећнике и великаше те,

ја, мала, правим веће, срећније! (оде десно)

ПРОМЈЕНА.

Улица испред Диздаревића двора.

Напријед и десно улица. Лијево, на углу улица, висока ограда, Изнад ограде се види горњи дио куће с решеткастим прозорима. На огради су напријед на сриједи врата с надкровком, мало одшкринута, па се види у дворишту ружик око двора. На одшкринута се врата види како Мерима, мало као

узнемирена, долази.

ПЕТА ПОЈАВА.

Мерима сама. (извири на улицу, погледа уз њу, па низ њу, а онда према сунцу) још који час — па ето злата мог! То ти ми кажеш, сунце сјајано, И драгаш мене да се драго већ Из мајчинога крила извило

И узвило на крила жеља нам! (У дворишту се појави Емина, Хајрија и Најла, идући на улицу)