Омер и Мерима : трагедија у пет чинова
го гл
штЕт
ШЕСТА ПОЈАВА. Мерима, Емина, Хајрија и Најла. (у дворишту). Мерима | Е | Мајко!
- Жури Хајрија Да кући иде. и Куда, сејо, већ још имаш ка. (Руком према сунцу) | Та сунце погледај! Високо јест, ал — | (мазно, као да је јача од Хајрије, враћајући је). Нема али ту,. Већ довече са срећом полазиш. (Одвуче Хајрију лијево)
СЕДМА ПОЈАВА.
Емина и Најла. За стално ми, Емина, не можеш још ништа рећи, Најла, како ћуг За сада бар Е За сада, драга, не. (погледа на улицу, па, као у журби, мало пријекорно). Преостаје ми, дакле. чекање Док охолост се твоја смилује. Најмање ти је има у мене, Да, некада је мало било, знам, Ал' од како ти Мера порасте, С њом порасте и твоја охолост. Ал вјеруј ми: у меве нема је
Ни трунка, сестро.
Вјерујем ти ја;
Шпло рекох, за зло не ћеш узети. "Ах, не до Бог. Ни на крај памети.
Кад просац дође, теби од воље
И одбити, к'о вољно примити. —
Па — — опраштам се, над не губећи. · (Опрости се и оде лијево)