Омер и Мерима : трагедија у пет чинова

14

ПК

ОСМА ПОЈАВА.

Емина, затим Хајрија.

(маше руком за Најлом, Хајрија долази из дворвшта). То пета ево већ распитује. Ал' одговором не обргадова Ни једне још, да л може доћи ти, Ко просиља на врата куцати. Отезање и дуго чекање Не води добру. Има времена. Док остари 2 То, кћери не мислим.

· Ал не треба ни тиме наглити;

јер наглица се често покаје, А кајање ТИ (Мерима се појави у дворишту десно) (се обазре, и кад спази Мериму, тише), Исте судбине, Ко чекање без важна разлога,

А тога, мајко, нема. Послушај. (Уђу у двориште, На вратима прођу поред Мериме и замакну десно

у разговору. Мерима изађе на улицу и стане код врата, извирујући)

М

ДЕВЕТА ПОЈАВА.

Мерима сама.

(погледа низ улицу, па уз улицу).

Тренутак сваки дужи чини се Нег' минулијех седам данака ја знам да још ми стића не може,

(Загледа се десно у даљину) И чисто вадим гдје је драго сад: Гле, ено крај, та ено око сав Назорице га амо испраћа, Па, завидно, што жељно жури ми, Пред њега сгере, жур да успори,