Омладина
Број 42
по
ВЛАДИМИР ПЕРИЋ-ВАЛТЕР
У моћи 5 априла, када су борци Југословенске армије доносили слободу нагаћеном Сарајеву, зележући се сев де изврши постављене задатке, организујући спасавање мајдрггоценијих објеката Сарејева м руководећи оружаном пси: ара тије, пао је херојском смрћу друг Владимир Перић-Валтер, оргекизатор илегалног неродно-ослободил чког покрета у Саројеву м вођа омладине. Лик борца м организатора Владимира Перића-Валтера светли и живеће вечно у успомеки омих којм су ге познавали, Њега карактерише пламена оданост мародној борби, невероватка храброст м снатажење у илегалном раду, беспримерна широногрулост и правнлно схватање „ Његова бриге о друговима и трмјатаљима нашега“ покрета була је беспримерна, Ака ја кеко био угрожен Велтер га је лично обавештавзо м бримус се о његовом склоништу. „Ако ја погином, ти мораш да се сачуваши говорио је често својем најближим середнициме- Друг Владимир Перић-Валтер родио се 1919 у Помјелољу (Сенуакђ – Пошто је сиромашан, шнопује се сам.
Кад су Хитлераже хорде еприла 1941 окупирале Југославију, друг Валтер ра. Ам меко време у Сарајову, 1942 године повлачи се у млегалкост, а пар месеци доцније одпази у Зенички пертизански одред. У и са четничким издајни– цима бива рењем м зар
Цео овај рад зршно се под најтежим услозиме. Војно редзрство ње мо 1944 година било је способније крволочније од Гестапоа 1941 Пн Наше илегална организација постала је теасаана, па су хапшење _ била честа Сазки иалсзак ма улицу из склоништа претстављао је животну опасмост. »Ду“
а- | го смо убеђивалн Валтера да је потреб-
ма да излази само ноћуг — каже једам његов ближи саредник. Презирући сваку опасност друг Велтер се у два маха пробија на слободну територију м помова се врећа у прад са новим упутствиме за борбу.
Последњи чесови друга Валтера бил“ су часови силом напетости. О. ~ остати у сећању његовик друго ва као најсватлији тремуци у којима је троживљен читав један живот. Не обе зирући се ма животну опасност, док | непријатељ био још не улицама Сара јева, он обилези све квартове, телефо мира, издаје усмена м писмена наређе. ња, бори се ма улици. У седам часок одлези више Вратника да би руховодис ажцијом милиције приликом упежењо
меших смагв у град. После посете шта-
бу 27 дивизије негде у Бекдбашм, вре-
ћа се у центар града, пробија се поред а
фомске и елемтричне центреле, По њетовом наређењу — ватрогесци гаса пожар у фабрици дузенв коју је неприја|тељ запалио м заједно са њима брани
Са погреба Владимира Пе
Својим мушким и јуначким држењем спасава своје другове муслимана и Хрвате им сем се спасава, При стварању групе ударних батаљона од којих је доцније формирана У! босанска удар“ на брмгеда постаје командант батвљоме, а доцније, иако још нензлечен од раме, комесар бригаде. У самом почет. ку 1943 одавам на млогални рад у Тузлу. Ту мзвршава велики организаторски посао, а пред само ослобођење Тузле (септембра 1943) одређен [о зо ипегелми рад у Сарајеву.
Пре његовог доласка у Сарајево наша илегално организација била је потпуно резбијена. Без чврсто оргахизовамих упоришта одакле би почео, он понофо ствара комале Игман им Илијаш. Уз зелихе мапоре ом радим у мепријатељској војсци и успева да наново успоста»» организацију. Под његовим руководством илегална штамла у Сарејеву натло расте,
риђа-Валтера у Сарајеву
фебрику дз је непријатељ не уништи до темеља,
Цео овеј његов рад одвија се под вртиљериском и бецечком ватром не пријатеља у оном делу града где су сжомцентрисани најважнији његови јекти, Усред тог силног рада м борбе, кеда је изгарао као луча, још једма непријатељска граната, једма од база њих, зепарала је сарајсаским к' после њене _ експлозив срце => Владимира _ Перић је толико волело свој нерод, није #ише куцало.
Друг Владимир Перић-Валтер уградио је свој живот у слободу С ан у „слободу Источне Босне. Он остати вечити пример љубеви м а а који је пожазала и тако чесно положила омладина Југославије у борби неших народа против ких освејеча- зује спесавања дирекције поште, тело- |
ОМЛАДИНА
На | конгресу антифашистичке омладине Македоније, махедонска омладина је обећала да ће доћи да помогне обраду земље у Војводини де би продубила брат-
би јединство м братство које је створено у борби против фашизма појачала м на раду, на обнови и изградњи наше отаџбине.
Почетком марта два радна батаљона су кречула из Скопља за Бачку. 15 мар-
та једек од тих батаљона је стигао у Сизец село у сомборском округу, где је било ммого напуштене м необрађене земље. М слабо одефена, дошла је испуњена радошћу м палетом за ред, г били су примљани бачко омладике с братском љубављу. На путу, док још мису стигли ња место тде ће радити, заједко с бачком о младином приређивали су праредбе. Ољљадина м сеж бачки народ сњугаа их је бурно поздрављао, У Сомбору су дели приредбу којој је присуствовеља Маса свете. Нерод је био толико оду“ шеаљен овом приредбом да тона кра|у тражио де се још једном изведа програм.
Кад су стигли на посао било је ммого тешкоћа око превозних средстеве што је у многоме отежавало род на обнови земље, У договору се месном омладиом и сетвеном комисијом неправљен ја план им омм су одмах отишли на рад. Форали су одлазити по 20 килољзтара до места где су радили, често по зими м киши. Њу њима има другова којм су потпуно боси газећи блато бипи најбољи ударници. Од прес дана пожазала се велика пожотвованост м воња за рад, али у почетку су били још мевешти не овом послу. Но оми су љу бављу за ред севледали за кратко време ову препреку м убрзо показал дармичне резултате. Ударна тројка Станко Јамесии, Неђати Пурде, Џемо Ђамил, мајбољн удерници првог батаљона, су пожртвованим м вештим радом обрадили за три чесе једно јутро кумуруза. Један од ових удармика, Нећети Пурде, после је толико завољао рад да је касније, када су му од брења кукуруза руке биле пуме рана морао де остене код куће, плакао и говорно друговима: „Шта ће казати другови мада ја жао ударник не долазим на рад, а кукуруз пропада.“
Пиомирсха десетина по вољи за рад ме заостаје зе својим стеријим друговима. 12-тодишњи пионир Коце Панчевски постао је удерник још у Македонији. Радно је тешке послове не оправци твормице хрома им ма решчмишћавању улица Скопља. Био је слабо одевен, а радно је усред зиме. За овзкво пожртвовање »е раду он је награђен у Скопљу као ударник. Сада је он опет један од најбољих ударника првог батаљона, Једном. је касмо увече батаљон мапуштео посао. Остало је семо још два реда кукурузе
ПРВОМАЈСНО ТАНМИЧЕЊЕ У ШТАМПАРИЈИ „ОМЛАДИНА“
У јеку ударног текмичења, рад у
рија је предузеће које припада УСАОЈ-у,
а у кома се шлампа поред разних! брошура м књига м лист „Омладине“ им
„Пионири“.
Од Ослобођења до данас, скоро сви редмици у штамларији реде уместо сосам — дванаест часове м то једне сме ма дању а друга ноћу.
И поред напорног рада којм изискује-важњу м енергију, 6 уз то је м отроам, радници су се трудили и дели сво од себе кахо у погледу каомтитета, тако м у погледу каалитета рода. је појачана, в у неким далеко премашема.
У књиговезници у другој смени друтадрмца Надежде Алексић ·савила је 10.000 листа у једном штиху у место 7,000, колико је предвиђено као мажсимуж, Са њом се мстакља и другарица Дена Стојановић које је у првој смени савмла 8.300 листе. У истом одељењу
именованих другарица им дала максммум род»
У маштнском одељењу стално се ради по 12 часове дењу и ноћу. У првомајском такмичењу ово одељење отштемљало је за 6 дане 405.000 приме рака књиге „Како се келио челик", „Златан кључић“ м „Омледине“.
Благодарећи доброј расподели посла и савесном раду м залагању о машими(Климлл, Ма-
рендић и Росандић Радиша), у току не-–
деље од 23 до 28 о. м. постигло је преко 405.000 отисака и то: књига „Ке. јео се калио челик“ им „Златан кључић“, |иво и „Омледине“. Вредчи сарадници машиниста биље су другарнце уметачице м другови помоћни редници, У
врло и успешном раду овог одељења, које је уобичајен количник рада ло за 50%, неправедно
би било ме мога посебно истицати, јер ја обављени рад резултат заједничких залагања како старијих тахо и их релнима-ца.
У сецмашинском одељењу такође се
којм се на време слажу постигне већи т и квантитет слога, Приликом рока жњиге „Како се каљио челик“, другови машимскм слагачи су радо приомули на дамоноћни 12-часовни рад м за три дена м три завршили ома за шта је било предвиђено 15 дама. Другови ручни слагачи који прељамају мОмладину“ залажу се да лист буде на време преломљен од чега зависи м остали ред у другим одељењима. Њеправедно би било да овом зриан не споменемо предани и пожртвованм друга постовође Трифуна торањ ксји семо што преспава код цело своје слободно време проводи , радмоници пратећи рад свих стена, Од прве до треће —
И поред удерничког реда који је стећам. другови-це ме заборављају свој културно-просветни рад. Они су досед издали 9 бројева зидних новина, организовали « учествовали на неколико устешних приредби и свим акцијама са-
остале другарице су следиле примеру! ради ма томе да се м поред рукописа! купљања. Увек су Зили међу првима, ! мље,
ство с војвођанском омладином, |
ФА | 15) јутара м на тај на
МАКЕДОНСКИ РАДНИ БАТАЉОНИ У ВОЈВОДИНИ
да се обере. Ом је до касно увече сем радио „јер иначе можда људи неће приљетити да мије обрено м кукуруз ће мструкути. Мајбоље је њега обрати.": Пиднир Методије Саздопсим иде бос на посао, но он је ипак један од најбољих |радника. Ударна тројка Вера Савина, Бранка Мезновска м Иванка Крстовска оне обере за трм сета 20 реда кукурузе, дож |= мејбољи резултат поставио друг Неђати који за исто време обере 8 бразда.
22 априла одржана је масовна за-
једничка конференција се славонским избеглицама м целим селом. Нерод је одлучио да тога дана изађе месовно се сг радним и македонским, те да ој још пргосталих ж потпуно обради целу земљу У селу Иако је македонска омладина одредила недељу као дан чистоћа, одмора им култкрмо просветног раде, они су ма овој ко-ферачцији одлучили да оду ка посао, Сутраје падала киша. Македонски батаљом је већ у 4 а изјутре по киши кренуо кроз село са музаком м песмом. Када им је комисија зе сотњу рекла да се тога дења због нише мећа радити, они су се ужватили у коло и на киши, уз песму, скендирали „На рад, на рад".
Својим пожртвовалим радсм бе.аљо 1 до 22 вприле Аво 2.283 родна дане и обрао 210 јутаре кукуруза, сакупио 120 врећа сунцокрета. за време Светске омладинска недеља омладина је проњела ове дане у раду м у мамифестеци ји бретства са војвођанском и спавон сиом омледином. Приређивали су зајад“ ничке приредбе конференције, комамо рације, заједно су ишли ме посво. Њ приредбама су се изводили скечсви, песме, рецитације на македомском м срп сжом језику. На заједничким конференцијама са слевонским избеглицама ма кедонска омладина учествује у решава њу заједничких проблема борбе и рад: у позадини,
Из свих ових примера пожртвованог рада македонске омладине, из братско одмоса межедонске и сојвођенске омладине види се колико се радом оја чело јединство наше омладине. И с превом се може сећи да мекесонск омладине овом племенитом ажцијом |: ча. продубљује целокупно јединс ше омладине, исто онако како га јеч и продубљује ма фронту,
ОМЛУДИНА У СЕТЗЕНОЈ КАМПАЊИ
ТРАКТОРИСТИ У НОВОМ ВРБАСУ ПРОСЕЧНО ДНЕВНО ПООРУ ПО - 14 ЈУТАРА
Млади трактористи, који су пре не ки дан свршили тракторски курс, отпочелн су 26 маота рад у области Но зог Врбаса. Ради се са укупно 7 трак тора. Већ првог дана је узлоано 80 јутара земље. Према томе. сваки трактор је тога дана просечно узорао 14 јутара.
Следећег дана је са нстим бројем трактора узорано 79 јутара. С обзиром да се аре са плуговима ад две н три бразде, постигнути резултати су свакако врло добри,
Занимљиво је да је желска омладина. која је међу тоактористима најви ше заступљена, однела победу у првој смени.
МЛАДИ УДАРНИЦИ ШИДСКОГ СРЕЗА
У Шиду м свим местима шидског среза одржаме су ознх дана омладик ске конференције на којима је омладина одлучила да у свакој недељи раду по јадан дам за Фојску м пострадале крајеве.
Одмах после тога омладина овог сов28 је за два дама окопала 50 јутарз државних вимогоада. Праог дача је радила 210 омладинки им омладинаца. Нај"њше ја урадила омладина Кукујеваца која је послала ма рад 50 омладинки.
У току раде обрезовама је праз омладинска радна бригада у шидском срезу, која са много пожртвовења и љубави местоји да помогне своме народу у изградњи им обнови наше з2-
Страна 5
ЗАВРШЕНА ЈЕ СВЕЛОЉОНА КОНФЕРЕНЦИЈА ОМЛУДИНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ „Т, У, Ри
Варшава, априла Свепољска конференција омла-
динске организације »т. У. Ре (Удружење радничких университета) која је одржана у Варшави, завршила је свој рад. Конференцији је присуствовала омладина из Варшаве, Кракова, Бјелистока, Познања, Поморзе, Лублина им других провинција, као и претставници омладине из Шлеске и Домбровског басена. Конференцијм су присуствовали министарпретседник пољске националне опаде Осупка-Моравски, генерални секретар пољске социјалистичке странке Матушевски. Они су учествовали у раду конференци-
. Делегати су у својим извештајима и говорима подвукли знаајан развитак организације »т. У. Р,а и активно учешће пољске омладине у економском, политиком м културном животу земље. Конференимја је поставила вели«и број важних задатака пред омладину и потстаклое омладину да појача демократску Пољску државу, (ТАСС)
ПРОСЛАВА СВЕТСКЕ ОМЛАДИНСКЕ НЕДЕЉЕ У СОЛУНУ
У једној великој дворани коју ту дале енглеске власти омладиза Солуна је прославила Светску омладинску недељу. Прослава је почела грчком, а зетим руском, енглеском и американском химчом. После је изведен један комад који је показао братство светске омладине. Затим је сехретар ЕПОН-а у Солуну Дивмендопулос говорио о значају прославе и о Светском омладинском зећу у Лондону. Подвукао је да "вака организација м своки омлабмнац моји мрзи фашизам м вопи слободу и демократију мора де помеже Светско омладинско зеће. Изнео је пример учешћа ожладине света и њене жртве у зербама против фашизма, Говејећи о демократској обмови друјих земаља м о учествовењу суладике на изградњи, подвукао з терор који влада у Грчкој.
»У нашој земљи — рекао је фашисти и они који су били у батаљонима безбедмости« хапсе + убијају слободољубиве“ грађа'е, руше м пале наше омладмиже домове«, Диамандопулос је завршио свој говор речима; »Напред за уништење фашизма, за демократију, за братство светске омладино«,
ЧЗЛОЖБА ФФИ-а (ФРАНЦУСКЕ СНАГЕ ОТПОРАЈ
Већ од 9 фебруара се одржаза у палати Берлиц изложба Рранкцуских снага отпора. Једна илна документација, добро 06јашњена, уводи нас у лавиринт знога што је било подземна бор5а против окупатора. Ту су цифре, снажне и потресне: 250.000 депортираних; 130.000 стрељаних, умрлих у мраку де би живола република... Историјат отпора. Организациа комитета за војну акцију (КОМАК) који управљају обласним Штабовима, упознају нас са огромним радом мзведеним од свих тих хероје који су за време илегалности, пуни заноса, тунм глана »душа без страха, ноге без обуће“ створили једму нову зрмију — народну армију.
ФОтладина није уопште пропала, она је показала своју храброст, свој динамизам за једну лепу ствар, за ослобођење Француске. Она је показала своје способмости у Макију за време о-
ђања Париза,