Омладина
Страна 6
__СБомева о
Последњи дан фашистичке скупеције Серајсва и Лубурић је био је, по речима свих родоњувннн а рија, ден нечувсне животне непрегнутости, Славом овенчане јединице Југоглоњвенсио армије опаселе су, после огорчених борби у јако утврђеном простору Сарајсва, само место им нашле са, у предвечерје 5 вприла над слободарским градом Принципа. Глсвим град данас слобедна федералне Босне и Херизговиме очекивао је своју војску, војску у ко јој су се борили мкиоги њени сикови —
лој алриљској ноћи доносили су наши борци, спуштајући се са косе, свободу рођену у крви и диму, слободу која је сазревала са свежим рафавом наших митраљеза, У томе момечту срце сарејекске омладине протоворило је ј-ш једном, силно, пламеном мржњом про. тив окупатора м изрода. Давнб оргачизована им спремна за борбу на живот и смрт, прекаљена по Хасан Кули и осталим затворима, очеличема под терором Гестапо, усташког м војног ре дарства, омладина Саоајсва доченала је слободу онако кежо се ома једино до стојно доченуја — са пушком у руци ко ју је отимала од непријатеља,
Док је окупатор у грозници бега покушањао да пали м минира јавне зграде и предузећа, серејевска омладина у дру шлву својих старијих имала је задгтек да то спречи. Она је тома у ммогома успела дајући још једном своје жртве у крам, Омладина градске четврти Вре. тмиж масовно је учествовала у борбема за оспобођење града прегекевш групи обезглављених Мемаца отстулим цу нада су бежали од Васима Жама. тој је омладинка Алија вић голим рукама отела шмајсер од Немаца им маоружала се. Омладина Бистрнка _ разоружал ских војника м на јуриш мстерале устеше из бункера. Већ 5 еприле ујутру ортанизоване групе Саргјлија успеле су дз присиле ма предају _ непријатељску посаду у згради дивизије.
из ТЕШКИХ ДАНА ОКУПАЦИЈЕ
Крволочно као звер бецио се непријетељ њаших народа на нашу омладину јеш пре четири године. Ала му је она била дорасле. М онда је почела борба не живат и смрт, борба на чијем је крају била слобода и срећна будућност наша, Већ 1941 године у самом почетну устанна, маса сарајевске омладине бала је организована и послана у војску или на терен,
ОЛОБОдНОР
пролеће 1944 године, по главним упичема Серајева били су облепљени порурети маршала Тита, а у вратима г01080 сваше куће освануле су сутраден мале маришалове слика у димензијема допис зица. Сарајево је упознала лих Тита.
Када је после ослобођења Мостарг улоглесни Павелићев генерал Манс Лубурић дошао да организује усташку ФА брану Сарајева м покори око што се токорити ке може, терор је достигас врхунац, У моћи између 27 и 28 марта зањихело се по пипама и савтиљкома од Мариндвора до Музеја 55 леагожа њудм које је зликовац сатански из вукео из затвора м обосно. Људи су то гледали и падали у месњест, деца кису отада смела спавати без упаљаних пампи, Маподушни су кломули, а свесни постели још чаршћи,
Одмах по уласку наших јединица у град органи њокке и власти нашли су у подруму виле у коој је стачовао о зликовац _ Лубурић пеша грозно учекажена, од којих су меки већ били угљенисами, Свима су скоро зене жицом руке ма леђима. Међу њимл је ммого омладинаца, У подруму су са налазили трагови крви и тешка жељезма полуга којом су жртва мучене им убијане.
Леш омладница Назечића, омладикке Иеес Самарџић и Оме Радугашке м сњих осталих треба де буде вечка опомена која ће нас звати на освету.
СЛОБОДА
У првим данима пролећа Југословен сжа армија донела је слободу Серајеву. 42 улицама града почео ј2 нова живот, » пред серејевену омладину поставља зи ту нови задаци. Братство м јединстао каих народа, братство м јединство наше жетадиме ковамо у народмо-ослободилачкој бооби мора да постав меразруџиво. „УСАОЈ у повом реду мора да зсстане органилација боатства наших народе, да у себе обухвати сву поштену " родољубиву омпадику м да је под оуководством _ Једимственог _народноостободилечког фоднта аоди у победе на учвршћењу наше младе држ ре-
ОМЛАДИНА
Број 42
МЛАДИ БОРЦИ И ИЗГРАДИТЕЉИ ЦРНЕ ГОРЕ
Највеће и најсветије обећање, које је у славним данима за ослобоћење Црне Гсре дало мледо црмогорско покољење на свом И конгресу, постало ја дело. Кроз јурише мледих бомбаша, кроз проливену кра, остверена је слободе Црне Горе. Борци цр«огорских бригаде мастављају данас још жешће тући непријатеља, Безбројни су примери њиковог жртвовања за сваку стопу наша земље.
ТУ бригада је водила 40 дана тешке и крњ је за Краљево. Омладинец Тихомир Делевић попитком | о чете тешко рањем, са отсеченом ногом мом другове да га остеве и да настазе борбу,
Водник Блажо Милић је скочио у не“ мачки бункер м отео Немцима „шарац“. Истим „шарцем“ је убио у борби на Гсражде једним рафалом пет Немаца. Младм Црногорци се боре данес за слободу Словеније или Хрватске исто теко самопрегорно м хероји као за слободу Црче горе.
У зимским денима када се по ит лико метара дубох смег кочно по ногорским _ друмовима, писнввл рука сваки пролаз, ухватила се јуначке црногсрскеа омладина у коштац са језивим мећавама и пошле да голим рукама от. страњује наслаге смрзнутог стега. Пут преко Чакора (који слаја Црну Гору са Метохијом) био је брзо чист, меко су на њему пежале ледене наслаге снега, онсеже по два м по метра. Очистиља га је омладина андријавичког среза. Ко није имао алата, чистио га је голим рукама. Смрамутим, поцрвенелим прстима омладнкка Драга Весовић сама је очистива 22 метра. И пут је био очишћен; сеобраћај је одмах прорадио.
Једном опет када је зејевица била ја: ка м смег се кишом стварао густе копрене у ваздуху, пошла је омладина колешинске радна бригаде Вељка Влаховића у акцију. ијених лећа под теретима сема које се морело пренети од Тријебиша до Колашина пошла је она у њаглоамт, хладан дам. Тога дама омлединци су пренели 600 кг сена.
Фашисти су опљечкели и опустошипи читаву Црну Гору, порушили мостове м путеве, попалили села м градове.
(Са једног омладинског
И ово ће вредна омледина попрањити, јер је им за то дала обећање народу ма свом || конгресу, Ево већ првих резултата:
У тромесечном периоду, она је оправила 373 километра м 715 метара пута, 690 кућа и 15 мањих мостова, Из сво јих оскудних средстава онФ је помогла стоме народу секупикши од | колгре са до денас око 15.000 прилога у живслиим немирницама.
Из њених редова данас ниче нова војска младих градитеља земље, Похаћајући курсеве које срганизује народна власт омладина местоји да дзде свом напећеном народу нови стручни кадар. То дожезује оргенизовани поштанскотелеграфски курс не Шетињу. станогрефски у Нихшићу м шоферски у Бару.
Схватајући задругарство као нејважмији сектор привреде ново Југославије, црногорска омладина почела ђе са оснивањем својих задруга. Конкретан прумер за то јесте ђачка задруга у Никшић кој гимназији. Она респолаже капита-
митинга у Црној Гори
лем од 700 кг“"жита им 72.000 лира. Ославањем своје задруге ђецама је 0оасгунењо јешкано њаџевљање школског материјава,
(Од и конгреса до данас омладина Црна (оре ге дана преко пола малиона радлих даза. Кроз овај тромастчни постеконгресни пермод Оле је пепревала дукох прелом у Омжањошворењу конгреслан задатака,
дДанес је формирана прва црногорске вечита. име је црља !ора ушла у еру изградње своје државе, у еру размака свих здравна неродлих сњага ма брзом решавању горућих унутрашњих питења. опет те као и досада омледнља Црње !оре орзо са неселомљивам ељаљом помоћи своме народу м младој држови. јижа ће црногорска омпадљне колачло испунити завета које је ње колгресу попежиља пред лицем стога перода. Сдумну: ша момгрес мора рећи — Лику стићи м претећи — омла-
пезен рату
дина Горе местојаће да оствари. Омладнла загребачке области
чао те друг Рато Дугоњић. О' + устеште тамнице била су мучилиште « за Србе, Хрвате м муслимане. А: : ска омладина онда није поста! љала питење ка им, ко Хрват, • ко муслимам, него ка је боргц, а ко издејица, мије ми чудо што је ома данес у слободи уједињена. Истога оног дана нада су застарз слободе завмориле мед градом омладина |е намасовније сала ља да се скупља у Уједињени
бсдилачког покрета у Сарвјеву сваког дама је охупљапе све више омладине, Логори и казамати, стратиште на Врацема, мучења м пребијања нису магла да победо омладину. Већ у јулу 1941 година Џавид Хаворић пуца на полициска згенте који су дошли да га ухапсе.
Од њега па 40 » омладинаца мскопаних на Дериви — велик је број оних Сарајлија који падоше у борби за свог нерод. злогљасног војног редерства, које блокира читаве квартове тражећи пријатеље наше» Сорбе, умножа“ ва се илегални материјал без прекидање на тавану куће у коју су зликовци већ продрли. Петнасст минута пре окупаторстог полициског часа, једнога дана у
са Босме м Хасе
говиња. 16 априла омладина Сарајева је доживела велику свечаност. Одржана је
прва омладинска конференција не којој су постављени је је мачка омладина чврсто решема мзвости у дело.
Тако радм омладина Сарајзва спремаћући се де слободна дочека 6 мај Пови комгрес омладине Босме и Херцеговике, смотру саојих снага на којој ће
мам корек напријед за срзћиу будућност нмших марода м омладина у удној домовини“
Миро Стефаичић
Диана је шума козарска у првим данима прољећа, али је страшна по бити која се у њој води њељ четрдесет дана и моћи. Сваког јутра одбијају се све силнији, све жешћи напади непри- | јотеља, сњоке вечери јуришеју борци Козара не непријатељска утврђења, ју“ ришају им гину на њеним обронцима.
Код самих бункера лежи војник. Он је из Сводне, зове се Коста Лајшић. Овом истом шумом пролазио је неда! но с друговлма ма ажцијс, нао митраљуозац, као курир, е седа, Косто се не | миче с мјесте. Заштој Зар јутрос Ко-| звра није лијепа, зар је не треба брамити! Зар он више ме воли Козару! На оњо пизања одговорио би Коста вече- | рес, с бомбом у руци На њемачком бункеру „али погледајте му очн| Оне су гмојме, краставе, замотане бијелим војничним завојем. Он виша ма њих не види! Па шта му преостаје онда! Не-| колико пута подигао се, пошао не зма ни сам куд, посрмуо мад тијелом мртве дјевојке м сјео поново као убоден, Се-| дв више не мисли о себи, Мисли о друговима: |
— Ши« би то било с њима, над се пуцњава ме чује! Прошли су можда! о онил“ је двадесет пута више. Али
~ кроз те мисли струји уворка „+ го авуем зе наде од које човјежу бињ
Коста је син а Здрав, снажан, лијепе пл. гледа лица м мирних очију — кад је
ступио у партизане назршио је теж двадесету годину. Још код куће мевикао је на послушност м поштење, па је такев био м у одреду.
— Ти Коста слушаш десетара као некад оца! радосно је примцетио његов мајбољи друг Стево, — Богами,
| оце. Још м више — мекад си отишао
ма забаву и боз очевог питења, а из десетина само по меређењу! — "ОЋУ де будем добар војник, Сте1 И замста, Коста је био добар војник. Кад су сви били уморми од дугог маоршовања, кад су људи једва чекали да | склопе очи ми одмаре умормо тијело,
| Коста се добровољно јављао у патро-
гема, будно осматрајући, са положаја којм му је маммјењан да чува. Ако су требали бомбаши за напад ма најопастије мјесте, ом је први.
ЈУ екцијм на њемачку касарну у При |једору пала су три друге. Пошта су трн друга бомбаша. М они су пали. Онде је пошао Коста. Под зештитом дбугова допузио је до самог прозора, убацио у касврму меколико бомби, = онда пао, погођен у главу метком ма пожачке пушме. Тога даме Коста ће се | сјећати док живи, од тада не види роћемим очима.
Пиомири среза Подгорице основали су своје одборе по свим селима. (Они из Подгорице су одлучили дз организују свој пмонмрскм дом. Али кажо!
У Подгорици нема ниједне куће читаво.
Имре мера ма сво
прузи исгде стојм старм неупотребљиви вагом. Њега ће оним покушати пре. уредити за спој дом. М успелм су. Охителм су га са много цеећа, очистили м
пагом изгледа свечано кад пионири
своје комференције и зборове.
уредили м сада тај старм расклиматанм одржавају
непријатељем. У офанзивама се намуче м здрави људи — рањеници још ви зе. Алм за читаво вријеме повлачење | прости сељачки младић мије ми јаукнуо. — Како је Косте! питали су га дру: гов
— Осо се може трпити, одговарао |
је мирно.
У козарској болници поЕ је педесет дана. Алм, то се само болница. То је, уствари, обична Бети од јелових рана, кроз коју процурм, чим падме м најмања киша, у којој диме недогорели угерци мјесто електричних пећи, гдје се храма прима тек преко дња дама — комад кукуруза м парче куване товедиме. Али рањеници мису ни ми слилм о угодмостиме, оми су мислили о борби. Дошло је мајтоже вријеме пожушај пробоја блокаде. Њих су већ три пута носити до сали Јаре У мемјери да их иза фронта Њихова рана зебла су ин вујутро — опет су се морали враћати.
— Апи вечерас ћемо сигурно проКи, рекао је рањамицима попмтични комесар болнимце, тажо весело м убјед љиво као де је фронт већ пробијен. То је сигусио!
Рањемици су момијењали погледе, њихова лица развукла су се у веселкасту гримасу. Костине очи су замсотаме, птице му је масуто берутом жао моањињам, апм је бито очвамдно да га је ова зијест обраловаља Ом се окрену другу ма сусједчом пежају,
— Спачти пи Стовот
— Нешто ми се не да, одговори тево.
— Змачи идемо вечераст
— Ма, мами је мејвише ради овог народа, почео је објешњањати — Сте-
о
Рањеног Косту одмијели су другови у|во. — Знаш м сам, брате, измучени су,
нијели у Козару,
косе, мело стидљива мз-|болмицу, 6 мјесец дана касније, пре-| дијеле посљедње зелогаје. Јадна дјеповлачећи се пред'ца већ су прозебла,
спавајући на голој
ж
ЧЕТРДЕСЕТ М ЈЕДАН САТ БЕЗ ПРЕСТАНКА орао је Урош Крстић из Бачке Паланке м са сво. јом тракторском групом. У овом кратком року он је обрадио 55 јутара о ремица.
ж
земљи, Па треба им помоћи, јер без њих — нема борбе нема. А што се њено тиче...
— Народ, м мене то боли — прекинуо га је Коста дијелећи с другом сад-
сјећање, као јуче посљедњу цигерету |— Треба помоћи народу! Али Шоша, он зна.
Узече су их опет понијели према фромту. Косту су носиле четири кне-
жопољсне дјевојке. Оне нису биле свршеме болничарке — јуче су носиле храму ма положај, Прије десет дана ју ришале су на Поглећђево, са кољем у рукама Брамећи Козару. Вечерас, њихове посљедње смаге упрегмуте су под мосила. Ноге им се преги тешко и умормо, спотичући се низ стрму шум сму стазу. Оне мисла о рањемику ко га тогба поонијети кроз битку, која већ пебди у њиховим ммслима, Страшна је то битка — о њој се м у сму сања А омда, ма трем, ммслм нестају м са маљмим посанни измјењују
лама се над тијелом рањеника: — боље ри јан раиљ ппужећ — Мало, кратко одговара рањеник. ИМ без пролишуу _ лања. до вечерас никад нису видјеле.
ме питају. Алм четиом кножопољка знају а '
Густа кео тијесто, модвила Козетом тама шумске моћи. Девојке су спустиле рањеника: ИМ замста мама мишта страшније од борбе, али су ме-
се над
заборавни и моменти затишје кад мотјем ма све забосавм. Млам повјетаћа, мласо им-
ско, до ма лице, земља мирише. Као огпомам поољетни цамјетњех, мирише земља жозоосма! А за пао мимута замермсаће птомово барутом и топлом људском краљу,
Црвено свијетло раксте просијече
ручу Мославине кренула њемовог опњашта. герод је сло присиљеч де потражи уточиште у си Гурнијим _ крајевима. Са бесконачним говоркама мења, деце и Слаџеце по-
дана копајући ровове војсци, радећи на великим запуштеним њивама напуштених имања.
Под тешким условима окупације живи омладина округа вараждинског. И-
леје бити активна. У једној седмици је она послала 45 омладинаца на фронт м убила 5 непријатељских војника.
Омладина Лудбрегв вози на положај велика количине хране коју је дуго м брижљиво сакупљала у округу,
У тожу Састске омладинске медеље је омладима у војним радионицама позисила производњу на 26%.
Поред тогв што су за седам дана ужватили 147 народних непријатеља, омладмици једног батаљона Народме одбране много помажу мароду у свршавењу пољопривредних послова.
таму м угаси се легано трелерећи у луку. Не положају потмуло затутњеше толови. У дејство ступише све врсте сазремсног оружја, поче жестока битка за четири реда ровова!
Гранате су падале једна за другом, Од експлозије шума је јечала као рањена. Чуо се врисак бораца у јуришу. Дјевојке су љегле уз рањаника. Али, убрзо, гранате су почеле падати ма лемљиште гдје су били рањеници. На истом мјесту више се мије могло издржати. Дјевојке су се нашле у мучмом попожају. Требало се смаћи у нечем још не доживљеном, Али оне су брзо ријешиле — скломити друга. То
је била одлука самју и ако заједнички ве, протоворила ни ријечи.
Дигле су се.
— Треба да те рече једма .
— Огдје доље у увалу, га:
склонимо _ друже, додаде дру-
Рењемик одби овај Спасагајте себе!
— Али друже. — Кожем вем да се спасавате, и то
приједлог: —
едећа граната заувијек је прекимула разговор ове петорке, Дјевојке су попадале на земљу, али ме као раније — опо је био пад мртваца. А Коста који је остао неповређен захњаљујући томе што је лежао, није одмах мотао знати шта се десило.
Поемите је мемолико мимута.
Кости је постапо чудмо. Ни
му је било тешио тјерокатм да су се толико упљашмле емсплозије па ми ријечи ме пооговарају. Покушао је да испита ствар. — И баш ам мећета од меме. Баш... Опет бљесму емепполија грамате. Коста претрму. Уби га поммсао да су дјевојке мртве. Подиже се, дохвати ру-
ак.
>