Општинске новине

Стр. 528

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

а сељадима су се почели издавати зајмови тек доцније, у врло ограниченим сумама. Није чудо што у тим операдијама наилазимо и на одличне београдске банкаре Браћу Герман. Тако на пример године 1838, Браћа Герман су дали гарантни потпис за дуг од 1,200.000 гроша, на две године без камата, Стојану Симићу, потпретседнику Државног совјета. Ова сума у данашњој куповној вредности претставља преко 12 милиона динара. Тај дуг свакако није био за кућевне потребе зајмопримца и Браћа Герман нису сигурно били потписници из лирских разлога. Добро пласиран, тај бескаматни новац могао је за две године донети камате равно 2 и по милиона динара данашње вредности. Имућним сељацима почео се издавати новац из народне благајне под интерес тек 1838 године. Рокови плаћања били су најчешће на годину дана. Поред зајмова на интерес, државна благајна издавала је и зајмове на залоге и драгоцености. Кредитне и банкарске везе Београда са иностранством, пре сто година, биле су врло слабе. Нису биле боље ни са осталим Балканом. Кредитна писма из иностранства могла су се добити само за Цариград, Београд, Солун, Скадар и Букурешт. Одатле су се могла тек добити кредитна писма у унутрашњем саобраћају за вароши другога реда, док за вароши трећега реда то није било уопште могуће. Београд је стајао у кредитним везама једино са Бечом и Трстом. Велики посао био је отворен за мењачке радње, у тадашњем тако рећи монетарном хаосу у Србији, где је циркулисао велики број металне монете свих држава. И те радње биле су, у Београду, у рукама Јевреја и Цинцара. Један од најпознатијих мењача Јевреја тога времена био је Давид Хајим, који је свршавао поверљиве трговачке послове и лиферације Кнеза Милоша, приватне и државне, и кога је Кнез наЗвао „Давичо". Отуда је постала позната и стара Београдска јеврејска породица Давичо. Он је имао своју мењачку радњу на углу код данашњег хотела „Грчка Краљица". Но, поред мењачких послова, нарочито се бавио великим лиферацијама оружја за српску војску, из Беча. Доцније је постао велики лиферант оружја и бивши земунски трговац Панта Хаџи-Стојило. 3. Јевтиноћа у Србији Србија пре сто година, као што рекосмо, није имала великих новчаних богатстава. Другим речима, готово није било капиталиста. Човек, који је имао 3000 форинти (око динара 200.000 данашње вредности) сматран је већ богатим, а ко је имао 10 до 12 хиљада форинтн (око 700.000 до 1,000.000 дин. данашње

вредности), претстављао је баснословног богаташа. Али, у Београду и у Србији пре сто година, владала је неописива јевтиноћа, каква се данас не да ни замислити. Кад говоримо о јевтиноћи, узимамо у обзир однос тадашњих цена у Београду и Србији према осталим земљама Европе. Док данас, услед јако развијенИх саобраћајних и трговачких међународних веза, цене главних животних намирница уопште не показују у појединим земљама веће међународне разлике од 25%, тада су те разлике биле кудикамо веће. Није било странца, који је пре сто година дошао у Србију, а да није одмах осетио ту јевтиноћу, и није било странца који је писао о тадашњој Србији, а да није макар узгред поменуо велику јевтиноћу. Почевши од половине друге деценије прошлога века, па до године 1833, цене у Србији стално су расле. Главни узрок томе био је пад новчане вредности, тј. турског новца,

Цена намирницама у Београду од 1820—1833 год.

Еспап 1 ока*

Ц е н е у

грошевим а**

1820-1825 г.

1830 г.

1832—1833 г.

Хлеб

0-20

0-16-0-17

Месо говеђе

0-06—0-10

0-14-0-16

1

Месо овчје и козје

О 1 00 о о

0-18—0-20

1-06

о

Месо свињско

0-20—1

1

Маст

3

4-20

СЗ

Пасуљ

014—0-16

0-20-0-39

0-20-0-40

Сочиво

0-36

1-20

1-23

Пиринач

0-35—1

1-20—1-30

2-20

сз

Шећер

7—7-20

6

Млеко

0-08

0-25

V

Сир

1-10-1-2.)

2

X.

Кафа

5-20—6

10-10-20

О)

Вино

0-07—0-15

О О

0-09—0-30

Ракија

0-12—0-26

0-13-0-22

0-17—1

Зејтин

3

4—5

3-20-7

Свеће

3

3-20

Сапун

3-20

3-20

6

Јаје 1 комад

0-02

0-05

1 о

Пшеница

о-оз

0-10—0-13

0-08-0-18

X Ч 3"

Кукуруз

0-02

0-06

0-04—0-12

Табела бр. 1. * 1 ока има 1-280 килограма. ** Грош се дели у 40 пара.