Општинске новине
4
Дим. Ј. Стојановић, инспектор Мин. просвете
Проблеми дечје заштите у Београду
IV Заштита деце у претшколско доба Одвајамо ово доба, јер су деца у то доба, од 4—6 година у јачем развитку и физичком и духовном. Њима тада треба јача и обилнија храна, јача обућа и одећа, и више бављења извесне особе с њима ради поука и забављања, ради духовног развића. У то време се стварају сталније иретставе и образују први појмови, стварају се и навике и упућује на уљудно и лепо понашање; уопште врши се јачи васпитни утицај. На децу ове категорије под заштитом, социјално-комунална служба мора да обрати већу пажњу због повећаних потреба. За децу дату под своје престаје брига, сем повременог обавештавања о њиховом стању. За децу у колонији настаје брига, сем о повећаним потребама, још о томе: хоће ли градска деца остати у колонији на селу, или ће бити смештена у граду, да би добила васпитање за будући живот у граду. Ради бољег физичког напретка сеоска колонија је препоручљивија; а у погледу васпитања зависи од средине у којој би била у граду. Ако би била у породицама са мањим културним потребама, онда би и сеоска средина конвенирала. Само у случају ако би могла бити смештена у породице са вишим нивоом културног живота, могло би се поставити питање премештања, и то ипак само код деце нормално напредне, којој промена средине не би донела и промену у физичком напретку. За слабуњаву децу сеоска колонија је препоручљивија. Централни уред за заштиту деце града Београда користи се двема колонијама: у Београду и у Милошевцу, коју, као што је речено, води Универзитетска дечја клиника. Према томе Централни уред, који се у могућој мери брине о београдској деци, има могућности да распоређује децу по стварној потреби. V Београду постоји свега један дом интернагски уређен за децу овога узраста. То је дом „Српске мајке", који ради тек две године. Дом је имао на негу и васпитавање око
(4) 50 деце сиромашних родитеља, или потпуне сирочади. За децу радница и чиновница, које раде ван своје куће, долазе у питање обданишта, у којима ће деца проводити дан у корисној забави и хигијенској нези. И ако су ово мала, неразумна деца, ипак њихове душе прља улица и улични живот, где би она морала бити у осуству своје мајке, ако их нико не би прихватио и заштитио и у погледу моралном и у погледу интелектуалном. А обданишта су та заштитна установа. Ту се, природно, о сиротињској деци мора повести рачуна, да, између осталога, добију и добру храну и топлије одело и обућу, да би тако имала пуне користи од социјалне заштите. У Београду постоје само десет обданишта, која се старају о деци ове категорије. Сва су та обданишта добротворне установе београдских госпођа. Ова су обданишта доста добро распоређена, јер их има скоро у свима крајевима Београда. Тако, постоје: у ул. Цара Душана (Обдаште бр. 3), ул. Краљице Марије (Обданиште бр. 2), у ул. Бранковој (Жен. хр. покрет), у ул. Св Николе (Обданиште бр. 1), Св. Андреја на Карабурми, у ул. Поп Стојана (Мајка Јевросима), Св. Никола на Душановцу, Св. Тројице на Пашином Брду, у Кр. Александра ул. (Коло српских сестара) и Св. Ђорђе на Чукарици. Прва од ових основана су још пре 10 година, а после су се остала принављала. Прва два, као и Мајке Јевросиме, имају и своје сопствене зграде са свима потребама за овакву установу. Ова обданишта примају од 30 до 100 деце дневно. Већина деце прима се бесплатно, а имућнија деца плаћају по 1—2 динара дневно. Деца у обданишту добивају по три оброка дневно; имају и своје васпитачице. Ова обданишта поред помоћи коју ука3 УЈУ У томе, што примају и заштићују радничку и другу децу, најчешће од 7 час. јутро до 7 час. увече, што им дају топлу храну и корисну забаву и поуку, она их још помажу