Општинске новине

Стр. 846

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

сама, или преко хуманих људи, и оделом и обућом, а нека их помажу и тиме, што их преко лета шаљу на летовање ради опоравка. Тако ова обданишта врше врло корисну улогу у животу београдске мале деце. Али Београд још нема довољан број ових обданишта. Има читавих насеља у којима нема ове тако потребне установе. Социјална служба би имала за задатак, да изазове приватну иницијативу за оснивање' оваквих установа и тамо где их сада нема, а потреба се осећа, пошто Градско поглаварство данас то сви видимо — не стиже услед материјалних немооућности да у својој режији оснива нова обданишта.

Трпезарија једног београдског дечјег обданишта...

Оваквих обданишта треба да има бар толико, колико основних школа, а и више, пошто у њима треба да је ограничен број деце, да би била ближа дечјим кућама и да се не би о-птерећивала великим бројем на случај какве заразе; а и само васпитање се боље изводи код мањег броја, 20—30 деце. * Београд као велики град са збивеним насељем, са кућама од више спратова и многобројним становима у њима, све више постаје насеље, које не пружа својим становницима у њиховим становима ни довољно свежег ваздуха, ни сунчаних зракова, нити пак могућност за слободно кретање деце. Дакле, не пружа најелементарније услове за развитак здравог дечјег организма. Међутим, ту животну потребу не може да задовољи у Београду сам за себе и своју децу ни најимућнији родитељ у оној мери, колико је то апсолутно потребно. А то је нарочито потребно малој деци, која сама не могу никуда из куће. Из тога следује, да је за задовољење те елементарне потребе дужна да се постара друштвена заједница, стварајући услове за то, преко установа за заједничко искоришћавање и ваздуха и сунца и за пружање прилике за довољно кретање деце. У овом слу-

чају позвано је на првом месту Град. поглаварство, да омогући да деца његових становника, без обзира на имућност, дођу до благодети свежег ваздуха и топлог сунца, као и до довољног простора за кретање. А то ће бити, узев у обзир само малу децу имућних родитеља, ако општина, као друштвена заједница, уреди у сваком крају града, јавне дечје градине са игралиштима и шеталиштима, и ако на тим игралиштима, преко своје социјалне службе, одреди спремне особе, које ће водити надзор над децом и васпитно утицати на њих, пошто је немогуће да на таквим скупним местима праве распоред и ред родитељи, сваки за своје дете, нити да то чине сама деца, или њихове боне. У неколико јавних паркова у Београду, као што је речено у прошлом одељку, има игралишта за малу децу са басенима песка, а на Калемегдану и са разним справама. Ова игралишта на Калемегдану одговарају и деци овога узраста, али је то ' премало за Београд. А сва друга недовољна су, као што је речено, и за најмању децу. Стога је нужно побринути се за уређење ■ игралишта и за децу овога узраста. Напослетку, поред све велике жеље и природом постављеног задатка, ипак је немогуће многим и обезбеђеним родитељима у Београду да сами, без туђе помоћи, васпитавају своју малу децу; стога је постала неопходна потреба да се оснивају комуналне установе, које ће помоћи родитељима. То су забавишта, која примају малу децу само у одређено време, забављају их и васпитавају без бриге родитеља, а кућама их враћају у одређено време ради исхране и одмора. Забавишта могу бити приватна или општинска. И приватна морају бити под надзором као и општинека и евентуално државна, да би било у њима потребних хигијенских услова, потребног реда и васпитног система и да би тако била што кориснија за децу коју примају на васпитавање. У Београду постоји десет забавишта, и то: 6 општинских и 4 приватна. Општинска су: У осн. школи Кр. Петра једно одељење са 38 деце. У осн. школи Кр. Александра I са два одељења по 60 деце. У осн. школи Јанка Веселиновића са два одељења по 45 деце. Ради полудневно. У осн. школи Св. Саве са~ два одељења по 50 деце. У осн. школи Змај Ј. Јовановића са два одељења по 60 деце. У осн. школи на Сењаку са два одељења по 80 деце. Ради полудневно. Приватна су: Француске мисије у Ранкеовој ул.