Општинске новине

Фалсификовање намирница

Велика одговорност коју хемичар животних намирница има у чувању народног здравља у нашим градовима тражи од њега да буде исправан код давања мишљења о вредности појединих намирница за живот и да свим силама законске могућности поради на искључењу из промета фалсификата и недозвољених сурогата. Колико год је његова дужност скопчана са чувањем потрошача од куповања штетних и мање вредних намирница, толико је и оправдана са економског становишта подједнако за потрошача и произвођача. Далеко смо од помисли да све наше продуценте и трговце намирница за живот означимо као фалсификаторе. У данашња тешка времена исправан продуцент и трговац не може тако лако да се бори у погледу цена са непоштеним конкурентима на тржишту. Разлог је сасвим разумљив. Док једнога куповна цена неке мирођије стоји рецимо дин. 50.— по кг., другога иста намирница стоји само дии. 26.— по кг., ако се узме да дода 50% брашна, што није редак случај. Последњи, са много већим процентом зараде, има рачуна да продаје намирницу по куповној цени, а можда и нижој од ње, у СБа .ком случају по нижој цени од поштеног трговца, који мора продајом да добије и неку просечну грађанску зараду. Гоњењем фалсификатора животних намирница у Београду, поштен трговац и продуцент ипак је узет на тај начин у заштиту. Он се не мора бојати да ће при том1 бити ухваћен за фалсификовање намирница, оглобљен и да ће му сва неисправна роба бити занлењена. Већа пажња мора се обратити београдским трговцима на велико и код њих чешће пута вршити преглед него код ситних трговаца. Трговац на велико својим недозвољеним манипулацијама са намирницама за живот доводи у неприлику и у материјалну одговорност малог трговца, који није робу „препарирао", него и не знајући за њену неисправност распродавао конзументима. Законска одговорност је подједнака за оба трговца; зато надлежним органима мора у првом реду бити до „уништења извора фалсификовања". Није млеко једина намирница за живот код које се врши манипулација у циљу повећања квантитета на рачун квалитета. Понајвише се фалсификовање и стављање на тржиште сурогата место исправне робе

догађа код оних намирница за живот код којих није могуће обичним посматрањем приметити никакве знаке неисправности, ма колико били искусни у познавању робе. Зато и постоје, на основу Закона о контроли намирница за живот, општинске лабораторије у којима се систематски врше испитивања... Ради бољег диференцирања и упознавања са појединим појмовима намирница за живот изнећеко њихова тумачења. Тако под: а) храном у ужем смислу подразумевамо оне хемиске супстанце без којих организам не може бити, т.ј. које служе директно за изградњу организма или за сгварање енергије. То су беланчевине, масти, угљенохидрати и вода; б) храном у ширем смислу називамо такав облик хране који није хемијски хомоген, него се састоји из смеса основних хранљивих супстанца. Овамо спада све оно што се у обичном животу назива храна (млеко, хлеб, месо, поврће, мед итд.); в) мирођијама или зачинима означујемо такве природне или вештачке творевине које немају хранљиве вредности, него служе само за побољшање мириса или укуса приправљеној храни. У намери да у овом чланку, колико нам простор допушта, прикажемо неке манипулације код фалсификовања животних намирница и мирођија, са којима најобичније и свакодневно долазимо у дотицај, ради прегледности и бољег увида изнећемо ову табелу. 1 ) Бројеви од 1—7 означују врсту фалсификовања према сврси, коју оно треба да постигне. Тако под: 1) значи да је намирница за живот сасвим или делимично прерађена као сурогат, а задржала је само изглед, мирис или укус оригиналне намирнице; 2) додавање мање вредних материја, којз са декларисаном намирницом немају ништа заједничког. Сврха додавања је повећање тежине или волумена. Додаци могу у многим случајевима бити шкодљиви за здравље; 3) одузимање сасвим или делимично једног или више корисних саставних делова ради даље прераде. На тај начин се намирници сма-

] ) Ог. М. Мап8{е1с1: Оје 1Јп1ег8исћиг1§ (1ег №ћгип§з ипд ОепикктШе!.