Општинске новине

2*

Дирекција за социјално и здравствено Старање

11

тифусних обољења и успева се, да се спречи ширење болести и почиње се да смањује број болесника. У то време и из истих хигијенских разлога донесена је одлука да се подигне нов, већи и модернији, Дезинфекциони завод. Зидање почиње већ од 1980 године.

Нови Дезинфекциони завод Сем овога, у Јавној хигијени пооштравају се контролне мере млека, хлеба и хлебарни•ца, израђују се прописи и дају упутства за целокупну котролу животних намирница; проширује се Хемијска и Бактериолошка лабораторија; повећава се канализација, све јаче се ради на уличној чистоти и калдрмисању улица. Обољења и смртности од туберкулозе су у малом, али у сталном порасту. Санитет Општине града Београда предузима и ту потребне мере и отвара се, поред државног, и општински Антитуберкулозни диспансер.

Градски антитуберкулозни диспансер у улици Краља Александра Старању о ,деци посвећује се већа паж јер је смртност одојчади и мале деце би заиста забрињујућа. Зато се организује спе цијално референтство за заштиту деце са привилником који обухвата готово све општинске обавезе према деци. До остварења свих пројеката није се одмах дошло, али се бар по-

чело у том правцу да ради. Упоредо са овим оснива се и Психотехнички институт и почиње се са зидањем Дечјег прихватилишта. У здравственом погледу се такође иде за временом. У Централној амбуланти се оснива одељење за рентген а у једној од периферних амбуланата одељење за болести ува, носа и грла и зубно одељење, све са одговорајућим лекарима-специјалистистама. У станици за хитну помоћ рад је и дневни и ноћни. Све санитетске установе, па и канцеларије, смештене су у неподобним и оронулим зградама — доцније 1933 год. смештају се у још горим просторијама — али се број установа повећавао и поље рада стално проширавало. '"Ш

Ранија Општинска амбуаланта на Каленића гувну У то време у санитетској секцији покретано је и питање антиканцерозног центра и одељења за нервне болести. До остварења није дошло, из већ наведених разлога. Тада се понова покреће питање зидања Градске болнице, задужбине великог народног добротвора поч. Николе Спасића; то је и остварено. На почетку ове главе, рекли смо, сривредна је криза онемоулила остварење санитетских замисли. То ће се видети из следећег прегледа материјалних издатака по буџетима за следеће године:

Г одина

материјални расходи

редовни дин.

17,296.000 9,460.000 8,873.000

ванредни дин.

5,941.000 3,050.000 750.000

Међутим, развој рада, услед бољег схватања и боље организације, ипак је у порасту.