Општинске новине

40

Београдске општинске новине

уз припомоћ госпође која је становала с нама, умеси за час погаче од нашег брашна. Кад су биле печене, захвалио нам сз усрдно, дирнут нашом готовошћу да му помогнемо. Затим се обратио постиђеној домаћици и прекорео је: — Ниси овако требала да радиш, снахо. То ти неће донети добра. Овима нисам ништа учинио, па ми се нашли у незољи, а теби сам јуче цео дан теглио уакове на леђима. Од њих је ово лепо и братски, и ја бих тако учинио, јер сам Србин. А ви шта сте? Понашате се као непријатељи. ПОД ОКУПАЦИЈОМ Разривеним каљавим путевима јури непоијатељска коњица. Као вихоо поолећу попед нашег прозора шлемови и бајонети. Свет се завукао у мишју рупу, једва се усуђује и да дише. Прокрстарише кооз варош, разгиАетге се по селима. То су немачке извиднице. Иза њих, у даљини, назиру се непрегледни редови војника, чије шиљасте капе као да пркосе небу и целом свету. За^ставили су се и чекају извештај извидница. Чудно им што не вице нигде никог. Мисле, можда, да смо се сви раселили. Извиднице се ускооо вратише, јављајући да је пут слободан. И живи ланац крете напред. На лицима им се чита гађење од блата, прљавштине и ратних тегоба, али маршиоату не кварећи ред, као да су на паоади. Понова застадоше на великој сеоској ледини, очекујући даља наређења. Дозвољено им је да заузму станове по сеоским кућама и они мип-но, оцмеоеним корацима, обилазе и пробирају. Дисциплиновани су и не чине зла становништву, сем ретких изузетака. За војнике подигнути су одмах шатоои по пољима, а подофицири „реквирирају" за себе станове по селу. Завиоише и код нас. Погледаше ^нутоа. Утисак јадрн. Мало, ниско, мемљизо. Не сзиђа им се. И тако нас остазише на миоу. Мене удесили као за маскаоаду. Јечном марамом ме повезали а доугу стапили поеко образа, као да имам зубобољу. Мајка, очигледно, стрепи за мене и жели да изгледам што ружнија. Добродошло је сад, што она савршено влада немачким језиком, те може замолити Немце да нас не узнемиоавају. Сељак, Радо^ко, да полуди оц ст^аха. Дрхти на сваки шушањ и чим чује кораке. завлачи се под коевет или бежи на таван, Према нама постаде тако услужан и почизан, да нам се згади. Одлучисмо да се иселимо чим нађемо ма какав доуги стан. Наше познанице, Земункиње, поовеле су доста узбудљиву ноћ. Становале су у кући сеоског кмета, најлепшој у селу, па је, сазумљиво, одмах била заузета од стране Немаца.

Код њих се затекла рођака, лепушкаста де~ојка, а војника пуна кућа. Ризик веома зелики. Ноћ већ поодмакла. Вре.ме да се леже а оне се не усуђују, јер не знају коју ће им собу Немци заузети. Ови, међутим, и не мисле о спавању, већ се раслезали охо бакрача с куваним вином, у кухињи. Уплашише се да им младићи не рипе у собу доцније, кад буду сасвим загрејани. После дужег саветовања одлучи г-ђа Бељаковић, најстарија међу њима, да изведе ствар на чистину. Она је, поред осталог, најбоље од сзих разумега\а немачки. Одлучно упаде међу њих и згусти да каже зашто је дошла. Они јој одмах понудише столицу и утрапише чашу топлог вина. Столицу је одбила, но вино није смела, да их не би увредила. Пошто је испила настаде оЗјашњавање. Прикупивши у памети све знање, упита их машући рукама и показујући врата час једне, час доуге соЗе: — Ист ди ви овде шлофн, или ми овде, а ви тамо шлофн? Нису је разумели, али се заинтересоваше за њено објашње^е и настадоше сзич: силама да растумаче шта је хтела рећи. Најзад се споразумеше знацима и они је умирише, показујући читаве камаое сламе коју су сп"емили за. преноћиште. Изабраше мању собу, те је стара госпођа могла бити задозољна својим посрздовањем. Но, без обзира на то, дојурили су к нама чим је сзануло, молећи да се преселимо код њих. Пристали смо воло радо, јер нам је и тако било неподношљиво становати у кући војног бегунца. На коли'дима пренесмо преостало брашно и два-три занежљаја и — сеоба готоза. Показало се да смо одмах били од користи. Прва група Немапа била се исели>\а, Дошли су други. Да нгс сзе заштити, мајка их ослови прва. Они су баш узели на нишан дебелу свињу газдаричину. Мајка им рече да је свиња болесна и то, како изгледа, оц сзињске куге. Оставише је одмах распитујући се, прелазили та болест и на људе. Мајка потводи сасвим озбиљно. Наредише да се одмах уби'е и закопа а они одоше да тоаже стан даље од овако опасне куће. Чим одмакопге дадосмо се сви сложно на посао и до вечеои „болесна" свиња би већ сређена и месо сакоивено. Тог вечепа почастисмо се сјајно, смејући сз на рачун Немаца. Тако су нам протипали дани у вечитом страху од сутрашњице. Избеглиштво се протегло и зашло већ у трећи месец. Немци су већ одавна отишли, а на њихово место дошли Аустријанци, несравњено гори у снему. Пљачкали су народ и извлачили из земље сзе што се могло иоле употребити. Убиства, вешања тг разноврсна злостављања народа била су најобичнија појава, Упогнасмо „ци-и'и~ацију" са сваке стрзне. Проведоше непросвећене кроз Ђенђеш, Нежидер и Нађмеђер, да се диве