Општинске новине

1*

Г I СТГ ЛАСКЕ Бр 3 ОПУТИНСКЕ НОЕ)ИНЕ 1939

Члаици и студије:

Како се ствара индустрија и шта она знани за нашу народну привреду (Улога градских Општина)

Индустрија је виши ступањ привредне делатности. Док се земљорадња, трговина- и занати могу развијати и у примитивнијим срединама, под скромнијим условима, индустрија је већ доказ извесног напретка, више културе и она тражи извесне предуслове да би могла радити. Тек појава парнога коња (парне машине) омогу^ила је ве^и развој индустрије, а тиме и мапредак цивилизације. При свакој појави некога новога начина добијања енергије, човечанство је улазило у нову еру напретка и цивилизације и посве је исправна подела главних доба света, која их дели на: д о б а р о п с т в а, када је људска снага била једина енергија за рад и производњу; доба сточне вуче, када је стока почела да се преже и да надопуњује човечију снагу, идоба парнога коња, када је пара учинила револуцију у производњи, дајући моКан извор енергије. Данас већ имамо д о б а е л ектричне снаге која успева да и енергију пренесе на велике даљине и омогу^и рад и тамо где иначе не би било месних услова ...... Данас се већ моћ и богатство једнога народа не могу више мерити само бројем становника, већ се томе броју мора додати и број коњских снага којима тај народ располаже. Мала Белгија која је по броју становника близу Грчкој (око 7.000.000), претставља далеко већу економску силу него ли наша Југославија (15,000.000), него ли и Пољска (29,000.000). То преимућство даје јој далеко већи број парних коњских снага којима њена привреда располаже. Руски колос и Сједињене Америчке Државе имају приближно исти број становника, чак Русија има већи број за око 20,000.000, али Америка има по сваком становнику 14 пута више парних коњских снага него Русија и у систему размене добара 130,000.000 Руса не претстављају више него 13,000.000 Американаца. (По статистици Друштва народа из 1925 године у међународној размени добара Сједињене Америчке Државе претстављају 14,5% а Русија само 1,6%)... У почетку земљорадник задовољава сам своје скромне потребе. Он се храни производима свога поља и своје стоке. Његова дома■Кица преде и тка вуну од његове овце, а 1 се-

оски занатлија допуни по неку потребу прерадивши сировину коју му сељак да. Временом, потребе постају све веће и веће и сељак мора да замењује своје производе, да би задовољио потребе без којих не може. Обично се те потребе прво задовољавају увозом из иностранства, из земаља које су већ одмакле у индустријском погледу. Затим, како се количина тих потреба нагло повећава, почиње се стварати домаћа индустрија. За стварање индустрије потребни су многи елементи. НавешКемо само најглавније . . . Потребне су најпре сировине које ће индустрија прерађивати. Потребан је капитал, потребна је радна снага, потребно је тржиште и саобра^ајни путеви, којима 'Ке се сировина довозити и готови производи разашиљати. Овим никако нисмо исцрпели све услове који су потребни за индустријски рад. Навели смо само најглавније и расмотрићемо у овом кратком прегледу како са њима стојимо ми, у нашој земљи. У погледу сировина наша земља стоји одлично. Доста умерена и разнолика клима дозвољава најразноврсније културе. У њој успева и памук, и афион, и пиринач. Једино још не могу да се гаје чај, какао, кафа и каучук. Међутим, у последње време чујемо да велики подузетник Бата чини успешне покушаје са културом каучука у Јужној Србији. Рудно богатство нашега подземља је огромно а исто тако и шумско. Остаје питање погонских сретстава, које исто тако има велики значај за индустрију. Наслаге угља у нашој земљи веома су богате. Дакле, што се тиче сировина услови су ретко повољни. У погледу погонских сретстава, они су исто тако добри јер наша земља стоји у погледу водених снага међу најбогатијима а до сада је њихово искоришћавање минимално. Са капиталом је ситуација другојачија. Ту смо доста сиромашни и отуда је добар део индустријскога капитала у страним рукама. То је чињеница о којој морамо да водимо рачуна, али она не мора да нас брине у толикој мери како се то честр чује. Мртва богатства> која се не могу експлоатисати за ве^е благостање нашега народа, не би имала своју вредност. Њихо-