Општинске новине

84

Београдске општ инске новине

ва вредност се испољава тек кроз експлоатацију а за ту експлоатацију ми ^емо морати још дуго да апелујемо на сарадњу иностраног капитала. Питање је целисхо д ности и ндустријске политике и интерних законодавних мера, да се до-маћи капита^л створи и оспособи за предузимање вођства у домаћој индустрији. Индустрија у предратној Србији није старога датума. Када је она стварана није било домаКега капитала и прва предузећа су подигли држава и Кнез. Данас ве-К многа и многа предузећа подижу наши приватни људи . . . Стручне радне снаге нисмо имали у почетку стварања наше индустрије. За иоле стручнији посао морали су се доводити стручњаци са стране. Данас смо пак и у том погледу далеко одмакли, потреба за страним стручњацима све је мања. Наш живаљ је пак неисцрпан извор из кога се дају формирати добри, вредни и стручни радници. Т р ж и ш т е наше земље је само по себи већ довољно за многе и многе гране индустријске делатности. У толико пре што је потрошња индустријских прерађевина код нас, у поређењу са другим земљама, још веома мала те Ке дома^е тржиште бити све интересамтније. Наша индустрија је међутим у том погледу одмакла један корак даље и многе гране наше индустрије успеле су да се пласирају на страним тржиштима, где успешно извозе своје израде. И у погледу саобра^ајних путева и сретстава изгледи за нашу индустрију су добри. Многе пловне реке омогућавају јевтин саобраКај и са иностранством, железнички саобраћај се побољшава, а' у оквиру јавних радова који се последњих година све јаче појачавају, наша путна мрежа постаје све богатија. С обзиром на моторизацију саобра<ћаја који индустрија мора да користи, ова изградња путева ствара нове могућности. Овај кратак преглед даје слику могуКности стварања јаче индустрије у нашој земљи, с обзиром на главне услове које стварање индустрије захтева. БлагодареКи тим условима, ми смо веК изградили један леп индустријски иметак. НајвеКи број предузеКа припада индустријама које имају сировине у земљи и које задовОљавају најшире потребе. То су млинарска, прехранбена, текстилна и дрвна. Сада улазимо у другу фазу. Стварамо- предузеКа у којима је наука више заступљена, која траже и веКе капитале, али која уједно служе и као базна предузећа за изградњу многих других индустрија, Улазимо у фазу топионичко-металургијске и хемијске индустрије. • * * Рекао сам да смо ми веК изградили леп индустријски иметак. На томе пољу имамо још доста да радимо. Јер, још и данас ми робујемо иностранству, дајући му без потребе и сувише зноја нашега човека.

Просечан увоз готових фабриката у нашу земљу износи око 70% од целокупног нашег увоза, а извоз наших готових фабриката не прелази ни 10—15% од нашег извоза. То значи да је увоз ових фабриката за преко 10 пута веКи од извоза. Немачка пак извози за 5.5 пута више готових фабриката него што их увози, а Мађарска их увози само 4 пута више но што их извози. За целокупне количине овога увоза ми плаКамо иностранству огроман трибут, јер порезе, плате, наднице и добит не остају у земљи веК иду у иностранство. Размера користи рада у земљи толико је велика да гони на јачу индустријализацију код нас. Да би се исплатио рад једне наднице страног раденика, при увозу готових фабриката, потребно је око дест мадница нашега пољопривредног радника, јер једзн килограм увезене робе вреди просечно десет пута више него роба коју извозимо, з а т о ш т о 90% н а ш е г а извоза отпада на сировине и полупрерађевине. Када би ситуација била обрнута, благостање нашега народа било би даг.еко веКе, јер би огромне добити остале у земљи. Они који подвлаче аграрни карактер земље и противе се јачој индустријализацији, треба да имају ово у виду. Аграрне земље нагло осиромашују а и на међународним економским конференцијама види се да аграрне земље морају да се повинују условима које диктују индустријски јаче развијене земље. Користи које дају индустријски рад земаљској привреди огромне су, у толико пре што и ндустрија и земљорадња имајумного додирних тачака и заједничких интереса. Аграрна производња је и сувише променљива, зависна од Куди природе на које човек не може да утиче. Сетимо се 1928 године, када је услед неповољних атмосфреских прилика наша жетва онако много подбацила. То је учинило да је пасивни салдо нашега трговинског биланса знатно премашио милијарду динара или близу онолико колико износи наша златна подлога. Неколико таквих година имало би тешких последица по цео наш привредни живот и по нашу народну валуту. Индустрија ипак преставља веКу стабилност и на њен рад може више утицати воља човекова, ДомаКа индустрија је одличан потрошач пољопривредних производа. Саме занатлије и индустријски раденици троше преко пет милијарди динара годишње пољопривредних производа а цео извоз тих производа не премаша три милијарде динара. Ми само израде од гвожђа увозимо око 20.000 вагона годишње, што одговара упослењу 100.000 страних раденика. Када би ми упослили у нашој земљи јо1±Ј тај број раденика, потрошња аграрних производа би порасла а они би били мање зависни од цене иностранства. Шта значи недостатак једне индустријске гране,