Општинске новине

Како се ствара индустрија

85

видимо баш овде код гвожђа. Ми смо 1936 г, и^везли око 81.000 вагона гвоздене руде и добили за њу око 37.000.000 динара. За израду једног вагона челика потребно је око два вагона гвоздене руде. Да смо ту руду извезли у -прерађеном стању, добили бисмо око 500,000.000 динара. Ми смо је извезли по цени од нешто преко 1.000.— дин. по вагону а увежени челик платили смо иностранству са преко 40.000.— дин. по взгону. Код текстила пример је исто тако речит. Потребне земље у текстилу су велике и увоз текстила износио је ранијих година 40% од целог нашег увоза. У првој деценији после Уједињења увезли смо разне текстилне робе за око 2,5 до 3,5 милијарде динара. Постепени развитак дома1пе текстилне индустрије, увоз је пао за последње три године на нешто преко једне милијарде годишње, ма да су количина и тонажа остале исте, јер смо увезли сировине уместо израђевина, За 10 година успела је наша текстилна индустрија да од увоза памука и израђевина од памука сасвим окрене ситуацију у нашу корист, Увоз сировог памука пове^ао је се за 50% а увоз памучних тканина пао је на само 10% од бруто увоза памука и памучних израђевина. Код вуне је увоз готове робе пао од 64°/о не само 19% а код свиле увоз готове робе пао је на близу четвртину ранијег увоза. Код кожа и кожних прерађевина је се процес индустријализације готово у потпуности одиграо. Ставка „израђевине од коже" готово нема шта више да забележи у нашој увозној статистици. Из ових примера видимо шта значи само једна индустријска грана за нашу народну привреду, када се добро развије. Многа хиљада наших раденика нашла је упослења у новим текстилним предузећима и многа стотина милиона, па и по нека милијарда, у девизама уштеђени су на-шој привреди. Поред ове улоге у активирању нашег платног биланса, и јачем упослењу нашега живља, индустрија је дала импулса и нашем аграру за гајење нових индустријских биља«а или појачање већ постојећих култура. Шећерна репа, уљана репица, сунцокрет, сезам, памук и др, дали су земљораднику много бољи рентабилитет него житарица, У последње време држава је узела у своје руке утврђивање откупне цене и земљорадник је обезбеђен, а увоз тих сировина престаје. Ширење ових култура и сигурност предузимања тих производа од стране домаће индустрије да"Ке земљораднику већу сигурност а смањи^е и бригу за пласирање наших житарица у иностранство, где је њихова прођа све тежа. Ми имамо рудних блага чији се извоз никако не би рентирао, Наш домаћи угаљ, на пример, није способан за извоз, И ту је улога индустрије благотворна, јер га она троши у огромним количинама, а пољопривредни

крајеви око тих рудишта и фабрика налазе добру зараду на лицу места и у погледу благостања стоје боље од крајева у којима нема. тих предузећа. Индустрија својим радом активира и унутрашњу и спољну трговину земље и даје упослења собраћајним предузећима, и нашем речном и поморском бродарству. Поред осталих преиму+=.става, домаћа- иднустрија је и регулатор цена, јер док она не постоји, страна индустрија диктира цене по својој вољи. Ми имамо очигледних примера за ово. Сетимо се само које смо цене пла^али за обуКу <и текстилне израђевине док се нису развила домаћа предузећа. Од када ради домаћа индустрија, цене су знатно ниже, Наша дрвна индустрија може да преради око 10—12 милиона кубних метара дрва 1 . Она сама упослује 60—100,000 радника а само од извоза! „д р в а з а г р а ђ у" уноси у земљу око пола милијарде динара девиза годишње, Јер она има то преимућство да> извози у неклириншке земље. Истина је, на жалост, да ми исти толики износ дајемо годишње за израде од гвожђа, поред свега нашег богатства у гвозденој руди и угљу. И у том погледу има побољшања. Мислим на комбинате са Зеницом, Бором, Трепчом итд., али о томе 'Кемо говорити други пут, као и о другим ивзозним индустријама. Од извозних индустрија помињемо још цемент који далматинске фабрике извозе у износу од 80% своје производње. Оне само унесу у земљу око 100,000.000.— дин. девиза годишње, * * * Видели смо какве све користи има народна привреда од индустрије, видели смо колико је она повезана са аграром, и видели смо да је потребно још и даље изграђивати нашу домаћу индустрију. Ми, п о лотрошњи индус т р и ј с к и х а р т и к а л а, стојимо в р л о ниско. Ретка је земља која троши мање ше■Нера од нас, исто то важи и за текстилне прерађевине, и за хартију а шта да кажемо за модерне електричне и друге апарате? И поред моћне индустрије цемента, ми једва трошимо 20 кгр, по становнику, док је у другим напреднијим земљама та потрошња 100—500 кгр, годишње. Ми пива трошимо 1,5 литар по становнику, а Немачка, Чехословачка и дојучерашња Аустрија 70—80 литара. У толико је шире поље рада за индустрију у нас, Већ сада радиност наше земље плаћа милијарде великом броју наших грађана који су у њој запослени. Број осигураника код Сузора прелази 700.000 лица. Село и даље надире у градове. Треба створити нова предузећа која +^е упослити те придошлице. Услова има 1 и потреба је очита:, Не заборавимо да је Америка затворила врата исељеницима и да се друге земље ограђују, чувајући право рада за своје су-