Општинске новине

2*

Деспот Стеван Лазаревић и град Београд

307

учени биограф деспотов, Константин, упоређује с Јерусалимом. У Београду је седам брежуљака (врхова) с којих је веома леп изглед на доње делове града и околину. Варош је густо насељена и с ванредно живим прометом. Читав град, и горњи и доњи, опасан је био двоструким бедемима и дубоким рововима. У град се улазило преко покретних мостова који су водили преко дубоких ровова. Испод северне градске стране беше пристаниште, на које се излазило из деспотова двора у горњем граду кроз малу капију. Деспотов двор у горњем граду на западној страни имао је пред собом велику кулу, по речима биографа сличну самом дому Давидову, ра посебним ровом. То је донжон средњевековних замкова на Западу. Иза те куле било је опет једно утврђење с деспотовом ризницом. ,,А велики горњи град, описује даље Константин престоницу Стеванову, има четвора врата, на истоку и западу и северу и југу, а пета која воде у унутрашњи град. Велика на истоку и јуту, са великим кулама и мостовима, који се дижу веригама, и на западу мала врата, а и ова имају мост такође, а на северу мала врата, и та воде у доњи град ка рекама. А врата која воде у кулу, и ова имају такође мост преко рова на веригама. Имађаше приступ с југа само, а са истока и запада и севера беше јако и опет рекама утврђен". Доња варош, особито према Дунаву, насељена беше трговцима поглавито Дубровчанима, којима је деспот, како је речено 1405 дао велике трговачке повластице привилегијом, изданом у граду Борчу, у Гружи. Од тога времена па даље многи Дубровчани налазе се у служби деспотовој, док су други, опет, држали деспотове царине под закуп. Нзихов пријатељ и посредник био је београдски митрополит Исидор, „ексарх свих српских земаља". Он се спомиње као жив 1423, када је од рудничке царине примио 40 литара сребра. По примеру слободних краљевских вароши у Угарској, деспот Стеван дао је велике привилегије београдским трговцима. ,,А даде и ослобођење граду томе од сваких ствари, каже биограф деспотов, и даде и повластице овима са сваким утврђењем да се не поколеба, у коме су биле наведене и благодати Божје, које су биле на њему, о слободи од порабоћења, и печат златни овима даде који има слику града, да који хоће какву куповину да чини у сваки крај, добије књигу са печатом да је становник тога града, па не даје нигде царине ни пролаза. А измоли и утврди од околних себи господара земаља, па и од самога краља, и по овим крајевима свако ослобођење трговцима". За кратко време услед ових великих повластица Београд се врло брзо насели, тако да је Београд у првој четврти XV века био познат трговачки град у средњој Европи. Као побожан и добар православац, дес-

пот Стеван обратио је нарочиту пажњу београдској митрополији, чије седиште беше у манастиру при великој цркви Успенија св. Богородице у источном делу града према Дунаву, „где ое, каже биограф Стеванов, силази слично као на кедрском потоку ка Гетсиманији". Поред митрополије засадио је деспот велики врт, а сем тога поклонио је Београдској митрополији силна имања по Србији, као и известан приход од поједниих рудника. Тако, напр., рудник Рудиште код Рипња био је својина београдских калуђера. За гробницу београдских митрополита подигао је деспот цркву св. Три јерарха, опет у сред перивоја. „А сазида и странопријемницу за болне и цркву у њој у име светога чудотворца Николаја, на најслађој води, и насади садове свакога изабранога плода и приложи села и наследство много, у којој болне и стране храњаше и олакшање њима даваше". Дубровачке колоне имали су у Београду такође своју цркву. Француски путник, Бертрандон де ла Брокијер, који је био 1432 у Београду, каже да се чак и у Београду служило по римском обреду ,,еп 1ап^а1§е е8с1ауоп1еп" Свакако је Бертрандон слушао мису у капели дубровачких трговаца. Нова престоница Београд привукла је својим уређењем не само отмену и богату властелу из Србије, него и са стране. Тако је на двору деспотову дуго година живео син бугарскога цара Срацимира, цар Константин, коме је деспот Стеван заклопио очи 1423 год. У Београду имала је своју кућу најмлађа сестра Стеванова, Оливера-Деспина. Нзу је у боју код Ангоре заробио с осталим Бајазитовим женама Тамерлан, па ју је доцније брат Стеван, преко свога поузданика Алијаза, ослободио татарскога ропства. Пошто се Оливера настанила у Београду после бурна и немирна живота, она је, изгледа, неколико пута долазила у Дубровник. Последњи пут 1441 у политичкој мисији. Не знамо да ли је она остала у Београду када је Београд, после смрти деспота Стевана, поново прешао у угарске руке. Последњи пут помиње се она као жива 1444. Али, несумњиво, најзначајнијаличност на двору деспота био је учитељ, граматик и философ Константин, славни биограф деспота Стевана и писац дела о правопису. Учен филолог и граматик, начитан у старој античкој литератури, Константин је основао чувену ресавску школу, књижевну и правописну. И сам литерат, преводилац неколико дела с грчкога, како каже П. Ј. Шафарик, деспот Стеван ценио је много овога ученога човека, који нам је описом живота деспотова пружио драгоцену грађу не само за историју Србије, него и за историју југоисточне Европе, особито Турске у време међусобне борбе Бајазитових синова. Константин живео је и држао школу на двору деспотову, али је највише времена проводио у манастиру св. Тројице, званом Манаси-