Општинске новине

308

Београдске општинске новине

ји. У том богатом, и великом манастиру, опасаном високим зидовима с 12 кула, са пространим становима и школом, исто тако сјајном као и друга задужбина деспотова, Каленић, западно од Варварина, засновао је Константин чувену ресавску школу. У тој школи под руководством његовим, а често и у присуству ученога деспота прегледани су и исправљани многи текстови наше старе књижевности. Сем тога, у тој школи брижљиво се изводио правописни програм који је прописао учени Константин. Ресавски изводи наших старих рукописа цењени су били много од наших учених људи и тада и доцније. Тако је, дакле, деспотова Србија његовим трудом и настојањем пошла путем обнове — ренесанса. Заслугом деспота Стевана и његових сарадника из наше престонице, дакле, синуо је зрак новога доба, исто онако као нешто раније у суседној Италији. Интересовање за стари античтси свет у Италији потакнуто беше доласком учених Грка из Цариграда, а у нас су, у доба деспота Стевана, људи, задахнути и васпитани духом античкога света, отварали нове видике тадашњем поколењу. Међу њима један од највиднијих био је и деспот Стеван, и сам књижевник својим преводима с грчког и својим делима ,,Слово љубље" и „Пророштво", а сем тогаиљубитељ античке мудрости и образованости. Стеванову изненадну смрт осетио је

дубоко савремени Ђурађ Зубровић, који му је на месту где је издахнуо подигао споменик од мермера. „Предобри и мили, кличе Зубровић, и слатки господин деспот! О горе тому тко га виде на сем мјестје мртва!" Стеванова нагла смрт у близини Крагујевца 1427 и тешке прилике које снађоше Србију и покопаше њену самосталност зауставише споменути интересантан и значајан развој и у књижевности, и у архитектури, и у сликарству. Иако у ропству неколико векова, идућа поколења нису заборавила сјајне традиције из дома Немањића и српских деспота. Београд, жариште српске културе у XV веку био је, истина, турски, али је бесмртни вожд, дижући народ на устанак, одмах упро поглед у Београд, па га већ крајем 1806 освојио. И тако Београд током XIX века наставља онде где је било прекинуто смрћу славнога деспота Стевана. Као и у XV веку, Београд је данас познат широм целога света као престоница јуначкога и културнога народа који иде стопама наших славних владара из старије и новије прошлости. Сени ученога и великога деспота најбоље ћемо се одужити тако ако будемо радили у оном правцу који нам је обележио он, достојни потомак старих Немањића и косовскога мученика, кнеза Лазара. Дгр Јов. Радонић