Општинске новине

310

Београдске општ инске новине

градских дахија отишли су у Босну. Кад се један од Кучукалића, потомак злогласнога београдског дахије Кучук-Алија, обратио Кнезу Милошу из Босне, тражећи надокнаду за имање и кућу коју су његови преци оставили у Београду, Милош му је одговорио: „Цигле и јапију носи; а земља је српска". Тада, после 1830, Београд почиње добијати прве линије свога доцнијег развијања и ширења. Кнез Милош, који је имао пуну власт у рукама, почиње још 1829 подизање свога конака у Београду. То је један од најбоље сачуваних грађевинских објеката нашега града, назван конаком Књегиње ТБубице. Данас је ту, на углу улица Краља Петра и Богојављенске, црквени Музеј. Само нешто доцније, желећи да буде даље од домета турских топова са тврђаве, он гради стару зграду српскога Министарства финансија, првобитно такође као конак својим синовима. Она је и данас сачувана у улици Милоша Великог, у тзв. финансиском парку. Та улица с правом носи његово име. Кад се разне комисије, као обично, нису могле сложити којим ће се правцем просећи улица, Милош је тај правац сам одредио, повлачећи линију и наређујући: ,,Хоћу да иде овако." И данас је то једна од најлепших београдских улица. Истовремено, 1831, Милош подиже у Топчидеру који је био ,,само његов", а не и турски, свој познати конак, у коме је 1860 и умро; а нешто доцније 1834 и Топчидерску цркву. Као што видите, госпође и господо, уређење Топчидера већ од самога почетка иде упоредо са уређењем Београда и у вези с њим. Зато нам је те претставе тако тешко одвајати у сећању или у посматрању. Стварати нов град, борити се противу укорењених навика, није лак посао. Најстарије улице Београда, који је тек почео добијати своју физиономију, то су улице Краљице Наталије (некада „Абаџијска чаршија), Ломина, Бранкова (раније „Господска"): то је савски крај, насељаван Србима, за разлику од дунавскога краја („Дорћола") који су претпостављали Турци. На тој савској падини Београда главни грађевински објекти из тога доба су: стара Ђумрукана на Сави, зидана 1835, хотел „Крагујевац", стара зграда Државне штампарије у Поп Лукиној улици, изграђена исте године, зграда некадашње Велике Пиваре, на углу Балканске и Адмирала Гепрата, 1839. Велика касарна (данашња Команда Београда). Све те зграде, у бољем или лошијем стању, запуштене или реновиране, постоје и данас. Као штр се види, први регулациони план дао је сам Кнез Милош. И сада, кад пођете од Зеленог Венца улицом Краљице Наталије, видећете десно један низ зграда са малим, уским, али једнаким лицима и дубоким двориштима. То су плацеви које је Кнез Милош давао бесплатно појединцима, натерујући их само да

свој плац ограде, па је и то често ишло врло тешко. Може се запазити да се главна артерија Београда постепено помера на линију Калемегдан—Теразије—Славија. Од времена када је Стојан Симић, авантурист, политичар, трговац, уставобранитељ, кнежев изасланик код Високе Порте, купио велики комплекс земљишта на Теразијама, исушио га и подигао угледну кућу 1840, која ће од 1845 па све до 1882 бити кнежевски двор, центар Београда се почиње изграђивати на Теразијама. Већ раније, 1841, Кнез Михаило подиже стари београдски Гранд Хотел, који је заиста био велики и заузимао празан простор између улица Краља Петра, Грачаничке и Чубрине. Кнез Александар зида 1846 зграду у којој је и данас претседништво Београдске општине. Од 47—49 подиже се преко пута Саборне цркве, која је у то време била потпуно готова и Митрополија, срушена пре неколико година, да би уступила место данашњој згради Патријаршије. Те, 49, зида се и велика Војна болница, на месту данашше III мушке гимназије. Идуће године Војна Академија, која је и данас ту, у улици Милоша Великог, до душе са два нова спрата дозидана тек после великога рата. Нека су само поменути неки датуми: године 63 подиже се трећа београдска, Вазнесенска црква; 65 Варошка болница (данашња Очна клиника); најзад од 1868—69 Народно Позориште. Када су турски гарнизони 1867 напустили београдску тврђаву и друге градове, почиње други период урбанистичког изграђивања наше Престонице. Новији, лепши део града ниче на ново просеченој линији Кнез Михаилове улице, која постаје трговачки центар поред старе Дубровачке улице (данашње Краља Петра). Правилно регулисане улице, са новим зградама, лепим баштама, чисте, подижу се на дунавској падини испод Позоришта, и то ће све до рата бити најотменији крај града. Београд се дакле стално ширио, изграђивао, растао. Приватна иницијатива имала је свој знатан и видан удео. Државна исто тако. Нарочито од 1880 грађевинска делатност постаје јача. 1882 подиже се нови Двор на углу Бријанове и Краља Милана. 1884 Београд добија железничку станицу и везу са Истоком и Западом. Палата Народне Банке, Споменик Кнеза Михаила, Трг око Славије датирају из тога времена. Од прилике за сваких двадесет година Београд је удвостручавао број свога становништа и својих димензија. Тај парализам није био најзгоднији. Индивидуалистички карактер његовога становништва давао је Београду, по јавном животу, изглед Престонице, а спољни, у чисто урбанистичком погледу, једне патријархалне вароши. Он је имао лепоту свога положаја, својих алеја кестенова и јаблана, својих башта;