Општинске новине

Број 59

„ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ"

Страна 3

Срби на Јудиној говорници

Слободан Јовановић „уставобранитељ" и Демократска странка-стубови узурпаторске владе генерала Симовићз

Колико је наш виши слој иителигенције био однарођен и одрођен — тема је коју ни читаве књнге не би биле у стању да обухвате. Колико је тај слој био масонизиран и јудеизиран — чињеница је која је иапросто фантастична. Од те Жнже међународног завереништва спуштали су се конци кроз сву интелигенцију до последњег „интелигента" и отровна мрежа де загрлила српске мозгове. Последице тога тровања су данас јасне и почињу бивати све јасније и ширим необавештеним круговима. Широко искоришћујући добри, трп .Ђивн, необавештени српски дух, свирајући на жицама душе српске, гостопријемне, широко отворене и незлобиве, жонглирајући фразама о правди, свечовечности, трпељивости и доброте — клика је радила упорно и систематски. Тако је дошло дотле, да су се — „толеранти 44 Срби пењали на Јудину говорницу, ону, на којој је најмање било места за Србе. Предњачило је и ту, као и у свима наопаким пословима — универзитет. Прошлу серију, и последњу, хвала Богу, отворио је Иван Ђаја, ректор универзитета. А онда се, као и прошлих серија, ређали „еминентаи 44 Срби, говорећи о свему и свачему, о темама које су годиле јеврејском срцу, а за наш национални живот биле или потпуно индиферентне или веома опасне и штетне. Када говоримо о оним првим темама, мнслимо например на предавање госпође Симић-Миловановић о сликару Леону Коену. Кустос „народног музеја 44 у Београду, није нашла за сходно да говори о српској уметности и да њу уздигне и њене несумњиве вредности истакне и подвуче. Него је говорила о величини јеврејског сликара средње вредности, завршив предавање изјавом: „Да, то је могао само један Леон Коен, јер је био Јеврејин! 44 По .Ђупци и загрљаји и честитања тронутог јеврејског света завршили су ову недостојну сцену. Наместо да говори о народном духу, коме је баш тада запретила највећа опасност од јеврејског духа, Ксенија Атанаси,|евић је нашла за сходно, да са те јудине говорнице разглаба „О јеврејском духу 44 . Каква драгоцена услуга српском народу и како сјајна мисија просветарке светске! Живко Топаловић говорио је о „злату 44 . Типичан (окретии и умешни агент друге интернационале, „друг 44 и „радник 44 Живко, познат радништву врло добро са свих могућих негативних страна, изабрао је тему о злату. Бол>е рећи о .златном телету, идеалу и свом и свих плутократа на свету. Баш уочи битке у којој ће рад заменити злато. На тој Јудиној говорници није изостао, свакако, ни публициста Душан Николајевић. Јер која би говорница и била прикладнија од Крпљ Борис у ИталиЈи Рим, 11 јуна (ДНБ) На своме повратку из Немачке, бугарски Краљ Борис задржао се кратко време у Италији у посети италијанском Краљевском пару. Шпанска штампа о говору г. Мусолинија Мадрид, 11 јуна (ДНБ) Шпански листови доносе на првом месту говор г. Мусолинија и у насловима истичу његове речи о немачко-италијанској борбеној заједници. Фалангистички лист „Ариба 44 потсећа на борбене врлине италијанских војника у шпанском грађанском рату. Лист каже да се Италија у овом рату није борила само против великих војничких тешкоћа, него и против највероломниде пропаганде коју је историја досад забележила. Американци напуштају Александрију Њујорк, 11 јуна (ДНБ) Како јавља „Асошидетед Прес 44 , конзулат Сједињених Америчких Држава у Александрији наредио је Американцима који живе у Александрији да отпутују.

Јудине да на њој искали своје дубоко антихрншћанство? Срамота је човека да ређа сва имена. Чињеница да су се у сали Јеврејске читаонице, кода де некада била у улици Краља Петра број 71, пењали на говорницу толики „знатни 44 Срби да, свесно служећи или из несвесне глупости, потпомажу разарање нације и вере, тла и земље, расе и крви, — та чињеница де ударила жиг срамоте нашем интелектуалству. Није ни „Народни 44 универзитет, по општем духу и смислу и правцу, био далеко од Јудине говорнице, тај завод који је вредни Коларац оставио српском народу. Предавање у „Хришћанској заједници младих људи 44 , енглеској политичко духовнод филијали свесног интернацнонализма, барабар су ишла са овим смеровима и Јудине говорнице и „Народног 44 универзитета.барабар по основним намерама, које се хтеле постићи. Упоредо са тиме ишле су инструкције свих „спикера 44 масонских ложа. И све до у ситнице спроведене међународне интенције чак и у наставном плану наших школа — брижљиво су одгадивале дух млаког индиферентизма, такозване толеранције и рушиле и ломиле снажан, отпоран, честит, прави народни дух Србина. Тако су учени Срби, са свих страна, врвели једни да говоре, други да слушају, на безброј „Јудиних говорница 44 , у разним видовима и под разним маскама, и под моћним окриљем златнога телета и Антикриста чинили све да упропасте и затрују нацију. Слом који смо доживели може допринети да се копрена скине са очију. Морални значад слома и пораза је баш у томе отварању очиду. Слом не сме тангирати српски народ и српски народни дух, коди ће поћи несумњиво новим путевима. Али слом има да буде у првом реду слом јудео-масонизиране интелигенциде кода ниде претстављала нациду, кода је била анти-нација. Слом треба да буде слом духа Јудине говорнице у свима видовима и подврстама њеним. Са духом те говорнице треба ликвидирати радикално, без остатака, брзо и енергично. И. С.

На бојиштима Кад је 1940 замукнуо на Западу и последњи топовски пуцањ, отпутовали су ксмачки песници у Француску. То су билн све л»уди који су провели последњи Светски рат у подземним рововима и чија су песничка дела кроз 20 година стајала лод утиском борбе, беде и националне катастрофе. Најбољи немачки пескици нису више никада могли да се ослободе тих утисака и што год су писали, било је увек по мало снво, као и земл»а под којом су се тада били заклонили и нашли заштиту. Сада су они предузели пут на западна бојишта, да би видели чуда из 1940

Пут преко западног бојишта учинио је на мене најдубљн утисак. Та бојишта имаће моћно дејство на мој будући рад. Признајем пре свега, да ме ништа није толико потресло као опустошење француских пол.а. Ни уништене ратне лађе код Денкерка, ни језовито разорени градови у којима се налазе неоштећене само дивне катедрале. ни савладани џиновски подземни свет Мажиновљеве линије. ни јадне гомиле избеглипа које се враћају у своје домове, ни бескрајна и потресна војничка гробља још из доба Светског рата — ништа није толико језиво као изглед опустошеннх поља. У њнма лежн права н најдубља трагика Француске, трагика за коју сама Француска носи кривнцу, трагика која би наступила и без овог рата. Нас четрнаест песника путовали смо кроз једну опустошену, разривену, запуштену земљу која је код Вердена била иста као на Сени и у Нормандији. На пољима код Соме није се могао видети ни један сељак, а усев је изгледао препуштен самом себи. Често смо моралн дуго да путујемо да бисмо опет угледали неко село. А кад бисмо најзад ипак доспели до неког сеоског насеља. нашли бисмо страховиту запуштеност. немар и прљавштину. Пољско оруђе је стајало около као изгубљено, ту и тамо хранио се некн подивљалн коњ поквареним житом ... Алн такво стање није створио само рат,

„Трипут сам, Господине Министре, молио да ме примите да бих Вам — у мојој ствари против армиског генерала Симовића Душана о њему могао усмено да саопштим и оне податке које у интересу морала и реда у војсци нисам желео да напншем". ... Тако почиње реферат Душана Радовића, ваздухопловног пуковника, упућен министру војске и морнарице још 26 фебруара 1940 године, у коме тражи да се он, изведе пред војни суд, када се не изводи тужени Симовић. „Том приликом, с низом аргумената и докумената, приказаћу његов неисправан рад и као човека и као службеника и као старешине!" каже г. Радовић. Овако тецже оптужбе, поразне и одлучне констатације, писане и потписане пре више од петнаест месеци, биле су упућене од једног ваздухопловног пуковника наше војске на адресу Симовићеву, на адресу човека који се сматрао једини позван да се брине о нашем ваздухопловству. Пуковник Радовић имао је заиста храбрости кад је молио Да буде изведен пред војни суд како би изобличио Симовића у оно глуво доба кад нико није смео да напише и потпише оно што је написао и потписао овај пуковник. Простор листа не дозвољава да се поменути реферат односно рапорт цео објави. Али, зар нис\ ? ове реченице довољне биле да се против Симовића предузме поступак. Међутим, нити се шта предузело против туженог, нити против тужиоца! Како је то могуће? Али шта, има да се чудимо! Све је то могло да буде у нашој земљи, у којој се контролише трамвајски кондуктер да не закине један динар или два, али се нису ни смели, ни могли контролисати они који су крали на милионе! У нашој земљи ко је насрнуо на поједине ђенерале и већину министара, тај се није лепо провео, јер они су били неприкосновени и нико од њих није одговарао сем двојице ђенерала Ђорђа Јорговића и Дерока, чије су кривице много мање штетне биле*по општу ствар, него кривице ђенерала Симовића!

Светског рата гсдине. Путовали су у оклопним колима и разгледали су кратере Мажиновљеве : тиније; видели су трагове паклене борбе око Денкерка. Било је то јединствено путовње са овим песницима, са пријате- | љнма које је некада заједничка невоља приближила једне другима и који су сада били позвани да. за сва времена. овековече утиске догађаја који су на тако јединствено брзи начнн прохујали као вихор. Врховна команда војске показала је тим песницима са стратегиске тачке сву смелост офанзивних планова који су омогућг.ли да се победе армије четири народа.

написао Ханс Вацлик већ је све било слично још и пре објаве рата. Већ годинама народ је просто бежао из села у градове, тако да су читаве покрајине остајале ненасељене. Моја отаџбина није богата земља, већ је тврда и оскудна. Али где год код нас може да успева бар мало зоби или пшенице, тамо се налази по нека колеба, неко напредно село. Изгледа да се у Француској веровало како се жнто може производити у фабрнкама. Хил»адугодишња села су пропадала постајала пуста или су насељавана Црнцима, јер се домородци устручавали да остану сељаци, да сносе несигурност занимања које је у велнкој зависности од природних елемената, јер је нестало сељачке стрпљивости. Чежња за сјајем велнког града постала је свеопшта. Села су све више нзумирала а без села не може да постоји ни једна држава. Од Светског рата престало је у Француској да постоји око милнон сеоских газдинстава. У јесен 1938 остало је необраћено 6 милнона хектара плодне земље. Какво издајство према родној груди! Сјајни и бљештави Париз прогутао је деиу села, испио је Француску и уништио. И овај народ без омладине, без колевкн, остарео и оседео, хтео је да на својој самрти ствара нову Европу.

И најпростији човек, кад прочита рапорт пуковника Радовића, поставља само једно питање; или је пуковник денунцијанг, или је Симовић лопов? Али старешина, који је треб.ало да одржи морал у војсци, дисциплину и ред, министар војске (у конкретном случају ђенерали Љубомир Марић и Милан Недић) није ни једног од ове двојице узео на одговор? (Чује се да је г. Недић био ставио под суд Симовића, али је одмах зато испао из владе. Треба г. Недић да проговори). Министри војске нису смели да позову на одговорност ни тужиоца, ни туженога само због тога, штб би се открило за нашу војску и за наш виши командни елеменат оно што се сазнало 6 априла о. г., а тада се до очигледности јасно показала тотална •неспособност нашег воћства у војсци, поквареност и корумпираност таквог воћства, а све због тога што је у нашој војсци напредовао само протекционаш, лакташ, теткић, стринчић, лопов и лоповчић и — све друго само не прави војник, прави официр, какав је негда био V Србији. Оно мало способних, честитих и вредних официра гоњено је, уклањано и запостављано. Открило би се још и то како је снабдевана наша војска, како је купован и од кога ратни материјал и каква је вредност тога материјала!? Открило би се да је чивутарида водила главну бригу о нашем оружању и о одбрани наше земље. Открило би се управо оно што је најпоразније, а то је: да су они којима је било поверено наше оружање за које смо бацили небројене милијарде — мислили само на новчано оружање своје и своје околине и у том правцу радили!!! Ко је још одговоран поред министара војске? Зар нису одговорне и раније владе, па Генералштаб, па Инспекција земаљске одбране, па наша јавност, наша дневна гласила, која не могу да се изговарају да нису могла о свему томе писати, јер је то било забрањено!!! Зашто та гласила, кад су знала за сву трулеж, смрад, хаос и корупцију у војсци, нису обуставила излажење у знак протеста што се није дозвољавало писати и дискутовати о виталним интересима државе? Одговорни сте и ви драги читаоци, ми и сав народ што смо годинама трпе.тћ да „сјаше Мурта и узјаше Курта". Да нисмо трпели наопаки рад наведених институција не би дошло до 27 марта, не би дошло до препада, V коме је опет неколико људи злоупотребило власт, и то исти они који су је стално и пре тога злоупотребљавали. Раније су злоупотребљавали власт да се што више обогате, а 27 марта су злоупотребили је да то-богатство изнесу из земље, јер су се бојали страшног народног суда, који их у сваком случају неће мимоићи, него, ето, и земљу сурваше у беду, да све своје трагове прљавштина и лоповлука слисте и да богатства још повећају фунтама и доларима, а све у у славу одбране демократије и народних слобода. Јаој, дивних демократија! Где се само нађоше и ујединише под прљавом чизмом Симовићевом!? Треба жалнти што напред цитиране речи пуковника Радовића нису биле предмет расправе у јавности, што нису благовремено допрле до народа и што за њих није народ сазнао, да се не поведе за овим и оваквим вођом и војсковођом, који упогани светло српско име, стварано и створено милионским жртвама од Косова до 27 марта о. г. У овом размишљању и анализи намеће се један једини закључак. Како су смели сарађивати са Симовићем, који је себе самога, као сваки узурпатор, ставиб на чело владе и на чело војске, како су смеле сарађивати баш демократске странке и наши демократски и парламентарни барјактари? Како су са овим изродом могли сарађивати неки наши, додуше излапели и преживели, уставобранитељи? Миодраг Савковнћ уредник „Малих Нпр^на'

Тужна Францусћа