Отаџбина

10

ВАСА РЕШПЕКТ

сана туга и огорчење. Никад од како га знам не видех, да се насмејао. Шта ? — ни да се насмешио. То се у регименти, а нарочито у његовом ескадрону прочуло. Како би вајмање што Фалио, одмах би га претпостављени укорио, да је окорео тврдоглавица, и „пепонравим," баш и да није тако било. То је Васу јако болело. Већ у младости навукао је неку црту дешперата, у том дешперату дао се кад-икад и на пиће и на карте. Од његове регименте доћиће једно одељење у Будим, па „Фајерпикету." У том је одељењу и Васа Решпект. Сад је Васа Решпект у Будиму. Посети кад-кад стрица. Овај га добро прима, и по некад обдари га. У граду је седио гроФ К. „зјело" богат. Имао је тај гроФ једну лепу собарицу да јој је пара требало тражити. Била је од јаке куће, али у првом васпитању поклизнуто. Од степена до степена, од куће до куће, из руке у руку, дошла је до садашњег сгања. Иначе није јој ништа Фалило, само што је носила титулу „собарица." Васа начини познанство с том собарицом. Звала се Матилда. Васа и Матилда, каплар и собарица, кад се шећу, изгледају као два пеливаиа. Васа мисли да је срећан, добио друга у свом очајању, и доиста дао би живот за њу. Боље би било да није дошао на „Фајерпикету", да није никад Матилду видео. Матилди се добро води. Васи додаје новаца. Васа не пита откуд тај новац ; шта се то кога тиче. Васу је обузела страст картања, која је толикима имање, здравље, част и живот одузела. Отпутује гроФ са породицом у купатила. Остане код куће стара гроФица његова мати, са пар чељади, и са Матилдом.