Отаџбина

ВАСА РЕШПЕ&Т

11

ГроФОва породица имала је много злата и драгог камева у ведикој вредносги, и то у последној соби. Матилда наиђе на кључ који све то отвара, извади драго камење, покида шкриницу у чем је све то лежало; још на врати истави браве, да се чини канда је ко на силу ушао и нокрао. ГроФица је нешто глува била, а ноћу је учињено. У ту собу чељад нису одлазила. Сутра дан још је било толико времена те драга оде Васи, и замоли га да он то чува. Васа прими све то на сахрану. А како не би примио младић од двадесет година таково што на сахрану из руку такове виле Гавијојле, такове Сирене. Матилда још онај данјави старој гроФици, да је брава од собе, где се драгоцеиости чувају, откинута и обијена. Еадонамо гроФица, има шта видети: обијена, скрхана шкрина а драгоцености нестале. Подиже ларму, дођу од полиције, позатварају чељад. Чељад засведочише а1Ш, то јесг, да ону ноћ нису ни спавали код куће; пусте их, а сумња паде на Матилду и затворе је. Паде сумња и наВасу, јер се готово сваки дан онде у кући показивао. Матилда заплашена баци кривицу на Васу, то јест, изрече могућност такову. Затворе и Васу. Из Матилдиног изрека, и подударних околности,а можда што се сам Васа није знао ил није хтео бранити, осуђен би Васа Гешиект на дванаест година робије. Васа Гепшект је осуђен, издржао своју казну, и умрво. II то дело остало је као нсихолошка загонетка код свију који су га познавали. Може бити да је невин. Силна љубав према Матилди начинила га жртвом за сиасење Матилде. Васа је био од тог калибра, да је то могуће. Васу мало су још у вароши иознавали. Матиддин