Отаџбина

ПР(Ж,ЛЕТИ КАМ приповијест грбаљска крајем XV вијека

(Свршетак) V ПРЕВЛАКА Раван солиоцкога поља пружа се сред грбаљске жуне чак до которскога залијева. При обали подпо поља лежк бдато и мочвара, негдашњи рибњаци манастира Превдаке а нослије њега содила, гђе су Млечићи у пдиткијем поткопима мијешали слатку са сланом водом, да од њих елеђенијех начине бјелу и тмасту со. Са сред те обале спушта се у залијев ниски брежуљасти рат звани Превлака, који обалу диједи а луку предваје. Сјеверна страна остаје при Тивту, питомо и рибљиво пристаниште, љетица и раскош которске господе. Јужну страну запучају зедена брда а но брдима села луштичка и кртољска, гђе су бивади кмецки стаиови превлачког манастира, која села и дан данашњи зову михољскијем збором. На сред тога рата насађена лозом и маслином, бјелио се за времена наше повјеснице православни манастир превлачки, намијењен Сабору Арханђела Михаила. Кажу да га је градио при крају дванаестога вијека првовјенчани краљ Немања први, и да му је звоник био такве висине, да кад су га Млечићи прахом оборили, подигао је својијем надом у море тако страшни водени шлап, да је оскочке 4*