Отаџбина

ПРОКЛЕТИ КАМ

55

На то ће ти Радун: — У стара злотвора никад нова пријатеља! А ђаче: — Драже је нађено но негубљено! А Радун: — Ко ме је ланих био, љетос ми није мио; да ми се прига и вари на ватри, не бих му вјеровао! А ђак: — Ако те ко ошине по образу, обрати му и други нека боље причукне! А стари: — Еами, да му се у сред срца ували! Ако те ко залијепи ти га облијепи, само ако можеш! А ђаче: — Ко тебе каменом ти њ©га хљебом! А Радун: — Ко тебе каменом ти њега мандалом! 1 — Дакле ти, ђеде, не би никад никога опростио ни на покору нримио ? — рече ђак. — Не ја ни дао Бог, одговори старина, но и кад бих ја хтио, Бог ми не дао! Кад му не могу ништа за живота, барем бих памтио, а кад виђу да ћу умријети и да већ ни памтити пе могу, опростио бих и змију љутицу под каменом! Ја сам, синко, био на ситу и под ситом, сваке сам муке обишао, осим што ме јошт нијесу млини мљели. Опарени кашу хлади! Ађачеопет: — А да ми учимо свијет да се злотворима прашта, да им се у замјену добра чини и за њих Бог моли да их обрати на прави пут и да се добротворима преокрену! А Радуи: — И ви, моја ђецо, том памећу брзо раскућите; упамтите што ви ови старац говори, а ја, Боже, то V ■ не дочекао! А ђак: — А ти, ђедо, чисто злу смрт имати и душу утопити, том твојом памећу! — . Радун закључи: — Браните и праштајте вјештице, тенце и зле људе, да видите што ћете добити! Ја вам од те стечевине дијела не ћу! Покриј сироту за своју срамоту! — Више ти, ђедо, можеш за дан покварити пука, но калуђери ноучити за годину! — надода ђак по што старцу окрене леђа, који оста махајућ главом. 1 Велика гвоздеиа кључаоница.