Отаџбина

56

ПРОКЛЕТИ КАМ

При обједу угдаве игуман и Друшко да звона дођу у очи Арханђеловадиева, како ће се окунљати иук око њих, дивити им се и рећи стариди, која их је приложила: „Покој јој Бог да". Мало за тијем умру на пријечац Бескућа и Враћен (исти дан ка' да су главили) од година и застарале болести. Као што се обично понавља кад напрасно премине који ирибранији чоек, и о њима се рече да су их злотвори отровали како ће обезглавити которску господу. Било је мита, и истраживања, имале су уходе доста носла и простора да раде и да лажу, док се све од једиом нроспе глас, како је ходио пред зору један мрнар по води на Пељузицу, пак срио путом једну велику женетину голу и босу, црну ка' араику, сисетипама нреко рамена а рудијема косминама до више кољеиа, и да му је она рекла: Идем у Еотор да прочистим град и оплијевим грађанство! Суд прогласи да је та жена куга сараевска, и нађе свједоке да иричају и да се куну: како су Враћену прије псг је издахнуо, изашли кужни петићи ио животу, црни као зрно змиочице, и напупуљила , на димњама подкожна човиља; а Бескз^ћи отекла кила под пазуо као највиша диња, модра и набрекнута. Сажегу им покућство, постеље, нлатна и аљине; дворове зачавле да пм није пристуиишта, а трупље им изгоре у живом клаку. Овом лажом и мајсторијом нови је нровидник затворио путове и иостопице, забранио пазаре и окуие и прекииуо међу људима сваки дотицај, мислећи да ће тако најбоље са себе одбити сваку сумњу за опако дјело што је наумио урадити, и покрити га за довијека копреном скровитости и заборава. На мијешње Арханђеловаднева зовне нови провидник Друшка у сами мрак. Зачуди се Друшко иенадпоме зваћу у оно доба опће страхе, а јошт се више удиви гђе му провидник нружа десницу да се с њим ручи и догони му стбчић да уза њ сједне, што би миого било да је владика. Рече мупровидник: — Друшко, до данас, а по данас господин Друшко! Ја се радујем с вами и с вашијем породом из