Отаџбина

ПРОКЛЕТИ КАМ

57

свега срда. Прек јуче сам овђе стигао из Млетака и што је рећ пијесам се јошт ни ситан наиио которске воде, а ево ме да исиуним нрву поруку за коју ме је овђе послала госпоштина, мјести онога старца, кој шго с година, што с кратке памети, није знао с овом земљом управљати, ни дјенити оне људи који су честимице прегорјевали животе и имуће на славу и дику светог Марка. Ви, господине, као чоек разборит и искрен, знате добро да ми Млечићи држимо ове иевољне крајеве за душу, да ову препуклу сиротињу не поплету Турци! Али су сви наши трошци и напори у залуд, јер 1*е турска сила већ одасвуд обухватила. Боже дај да ја будем рђави пророк, али будите здраво видјећете: Иванбег ће дочекати што и Скендербег, а синови херцега Шћеиана што и СтеФан Лазарев! Али док нревлачки калуђери држе кључ Боки, с Верига на Бигову, ми смо, Млечићи, овђе гости, а незванијема гостима, мјесто за вратима! — Поздравио вас дужде и ио мени послао вам књигу грамату, златиијема словима паиисану, којом је обдарио вас и ваш посљедак, до најпотоње капи крви, млетачкијем и которскијем племством, да сте господин за довијека, а иоклонио вам четврти дио превлачке црковине, да га сами бирате, ако прегнете отровати превлачке калуђере и тако ослободите ову вашу отаџбипу од турског јарма, што они раде да јој га напрте. А како ? — упита Друшко, којему су се већ била почела гријати уха. — Ево како, — одговори му провидник, учан тући гвожђе док је вруће. — Сад кад сте се тобож иомирили с калуђерима, иођите сутра код њих и предате им звона, па помњиво ухађите гђе кухају јело свецу. На сами празник иред објед изручите крадимице у лонац овај прашак, шго је у овој мједеној кутији; отров је тако силна да мора на пријечац умријети ко гођ окуси из тога лонца. Кад будете при обједу, ви посркајте од чорбе и очебрсните драчу од рибе, да се не би калуђери по чем сјетили да се ви тога јела либите. А кад они почну око трпезе за-