Отаџбина

58

ПРОВЛЕТИ КАМ

мирати, а ви бјежите с крај њих, .прождрите укљувак прашка, што је у овој малој дрвеној кутијци, да вам ризичан ублажи, а викните у вас глас: Куга! како ће се скупштина смести и свако бестрва побјећи. Кад се ви (ако Бог да) повратите здраво и весело у Котор, ми ће мо вас окупати и под затвором држати цијелу неђељу дана као, да се тобож бојимо да нам кугу не унесете у град, а послаћемо броде да • азвале манастир, да се куга закопа под оне развале. Кад изађете из затвора преда ћу вам, пред окупленијем збором властеоскијем књигу, прстен и примити свечано вашу заклету! Друшко благодари, прими обје кутије , пренесе их у дућан и затвори их под кључем. Кад дође дома да вечера, срете га жена намргођена и напућена, пак скочи на њ да га прождере: — Не ћеш га већ изјести ђавољи залогај што ти га ја зготовим. Помамио си се око звона и задужбина, као да си саморан и истражник. а не на крду дјеце и у дугу до ушију! Боље да красиш и покријеваш своју цркву а не да ти жена и ђеца пуклопети скачу. Ево зла зима на кутњем прагу, а ја влачим љетне аљине ка даје Петровдан. Не идем ни у куме ни у друге него сам се, кукавица за тобом, усјела на пепељаку, да те одрепана пред пуком не стидим. Остарех прије рбда и времена од труда што ми живот ломи, и од јада што на срце слијевам од зрака до мрака. Одвалих лопатице по сву божју ноћ на стативама, да ткам плачно своје и туђе, тек да ти платном дјецу одијевам а ужином 1 храним. Прољећем сјејем лан, конопље и себицу; љети трлим и предем; јесени сукам и у нити удијевам; а зими по сву ноћ брдом ударам, цијевњаке мотам, вратилом окрећем, а ногама у подножје упирем док ми за лопатице запре пријет а на ноге и на руке набрекну жуљи и мозуљи; а ти, јадо, јаде ти Бог да! манастире красиш! — И ја, богме, — одврати јој Друшко — по вас бијели дан точим ракију, а обноћ ловим рибу: попуњом скакве мра1 Ко донесе ткаљи пређу да му тка, доноси јој и брашна ужини.