Отаџбина

ПРОКЛЕТИ КАМ

59

зице, прострицом паломпиће, скушеве ишируне; ричком сапе, удицом зубаце, укљате, вукове и канце; вршом муриње; омецем грује и крње; жбгом љубљаје; остима сипе и оботнице! Но ће брзо пропојати друге тице, забијељети боља зора, да ћеш се сама зачудити! А жена надирући се да се смије: — Али си гђе снио закопано благо? црна ти памет за довијека! Друшко корачећи по соби као изван себе: — Племић, властелин, црковни домаћин, ово ме све чека прије Божића! а темељ сувише; пак ћемо бацити к врагу мреже и стативе; теби ће жене руку целивати а меии људи капу слимати. Сутра ћу кројити код шавца црвеиу доламу од најскупље чохе, а теби зелени коретац од кадиФе ! Него се смилуј и испригај ми које јаје, ако су и пости, ја сам трудан и гладан! Доста смо постили преживали и заживали, по сад ћемо у богаству пливати као жмира у уље! А жена: — Проста лоза која је дала ту ракију што си вечерас слио низ криви поток \ и пара што се за ту мученицу пребројила ! — Блебећи ти и слути ка' што си навикла — рече јој Друшко — а ја ти кажем: вјеровала, невјеровала, све ми једно; да ми је дошло у провидура књига грамата, златнијема словима свако ка' орах, и пише по њој да сам племић за довијека и да примим четвртину превлачке црковине у дар а звона у већину, ако послушам дужда, који је прстом књигу притиснуо тек да је јача, и којему сам мио као да сам му кроз пупак испао! А жена: — Хајде спавај, шупљоглавче, па ћемо се сутра наште срца разговорити. Да ти вјерујеш млетачкијема људима ?! А сваки од њих би те седам пута жедна преко воде превео! Подрани Друшко да крца звона и да их превезе под Превлаку, кад лађа у Вериге, скочи источњак да све понесе, а море узаври као кључ у лопижи. Мрнари, видећи смрт пред очима, хтјели би да утопе звона да олакшају 1 Грло,