Отаџбина

КРЛТлА И ПРБКРАЋА ВВОИЛ

607

трговца, иак звоно звону налнчи. Ео да разазна ? Л.упеж душу тоии кад дома носи, а ми ћемо се клети у светој Петци, па нас оиа не ће пустити да се разгубамо." И тако крену њих деветина иа божићње нокдаде, ноћу путују, а у адугама данују, док дођу трећи дан у мрак у Иоборе. Бида ноћ мрачна, а вријеме стравично ; јадовшш се обдаци у оне поточине као из мијешине, а вјетрови се прегонили и зујади низ оне стрмне додине. Кад бидо гдухо доба ноћи, приспију код светога Јована. Скоче два од њих и скину звоно са звоника, по што му пасовима омотају туцањ да не звокотне. Уђену му у ухо троструку узицу, а кроз узицу промакну двоструки прљ , пак два и два с њим на раме, измјенице кад им бреме дотужи; а остади неки напријед да калаузе, а неки страга у запдеће, од шуме до шуме, од пданине до планине, док дођу дома и'припну звоно на свету Петку лак од жила Бога три дни без прекида звонили, куцали, и тинкали." Енез је слушао ову казадицу највишом помњом. С почетка се нашали: „Чуо сам гђе људи говоре да човјеку који хоће да замеће уљаиик, требају три удишта, ако ће да му чела напредује; једно куповно, друго даровно, а треће крадовно; аднјошт нијесам чуо да се крађом цркве красе. Ја ти, пријатељу, не ћу ни напомињати каква те веза веже. Ео се хвата у коло , треба и да игра, али се не био хваћати ! Ја се нијесам још селом договорио хоћемо ди лупеже судом гонити, или звоно прекрасти. Но рецимо сад да ћемо судом, требује да идеш с нама на Цетиње да тамо испричаш све то суду, као што си мени. Ако се дупежи покоре, ако врате звоно и плате самоседмом соџбину а нама дангубу, добро ! То се зло о најмањој прекиде, не ће требовати да казујемо сока. Но ако се по чем лупежи дадоше у нијек и у хашу, ако ни дође луч до ноката, а вода до ушију, хоће се сок да их за руке довати. Ја имам јошт један добри срок. Звоно је на сред њега шупље као да си га сврдлом провртио, пак ћу се при муци и с тијем обисти. Еренемо ди звону у нрекрађу, хоће нам се сок да ни у туђој земљи кадаузи, јер се бојим издаје, да не присветимо док осветимо, да нам рози не порасту. Него ти остани сјутра у нас, а ја ћу окупити село и донијети дома договорну." Еад било сутра дан по ручку, викне позивач с поклича да иду сеоски домаћини на збор. Ево нриступају браства једно по једно пред цркву, свак се редом прекрсти и пољуби црквене вратнице, пак посједају у окб, а кнез стаде да казива све ре.дом, „Сад" рече отресно „оддучите или ћемо на Цетиње да се