Отаџбина

8

ИЗ НОВЕ СРБИЈЕ

висока, четвртаста кула, до које се, кажу, лагумом, слазило озго по воду; испред појасева градских, познају се свуда унаоколо некадашњи ровови. Обично се као и увек кад се пита о каквим старинама, каже да је ово био латински град, и овде ће, по свој прилици, и бити тако; али многи ће рећи да је то био град Југ-Богдана, баш онако као што и Рајко, војвода из Срема, казује Маргити девојци : „На Прокупљу граду бијеломе, „Онђе бјеше стари Југ-Богдане, „С девет сина, с девет Југовића.® 1 Поред свега распитивања, нисам могао дознати ни за какву традицију о овом граду. Чуо сам само причу о некаком топу који је био на овом граду, и који је, кад су се Турци приближили да град узму, „уснуо" у земљу, па се сада покаткад јавља. Тако веле једни; а други кажу да тај топ није уснуо овде где је град, него с ону страну Топлице, у Зеленом Камену, југозападно од града. Хан помиње да овде у народу има традиција да су Турци после многих узалудних покушаја, узели на јуриш Прокупље од Немаца, пошто су га, испреко Топлице, с једне стене к северу окренуте, били јако из топова, и да је том приликом изгинуло седам паша; али ни сам не верује да ће у аналима аустријских ратова с Турском бити спомена о овој опсади. 2 Ја пак наводим ово само ради потпуности. Пошав од вароши ка граду и брду хисару, стоји једна мала, стара, обрушена црква, зидана каменом и цигљом, — све по један камен измеђ четири танке цигље. Црквица је 3 хвата дуга, а 17 2 широка. Доцније јој је дозидана мала препрата, у коју су водила врата са севера. Црква нема облик крста, нити има прозора онде где би требало да су певнице, него с обе стране стоји по 1 Караџив. В. С., Српске народне пјесме, III. стр. 53. 2 НаЈгпу Ке18е уоп Ве1§га(1 пасћ 8а1ошк, р. 20.