Отаџбина

ИЗ НОВЕ СРБИЈЕ

9

једна рупа- пушкарница. Сводова и крова нема, и нико не памти кад их је било. Унутраимају остаци од живописа, који је био врло леп, али је сада оштећен и искварен варварским рукама: ликови измрљани, свецима очн избодене, натписи истрвени и уништени. Најбоље се још очувао лик Багородичин, у олтару у ниши, с ореолом око главе и рукама к небу дигнутим. За ову цркву кажу да је Милана Топлице, и да ју је зидао кад је на Косово пошао, и тада се у њој причестио ; други, да је Југ-Богданова; трећи, (који су најкомотнији и слабо разбирају за приче и историјска предања) да је латинска. Сви пак веле да је служила Св. Николи. Педесет корака пошав од ове црквице ка граду, стоји црква Св. Прокопија, која служи, и за коју попови веле да је много стара, а свакојако старија од оне мале. То не може никако бити, јер све што је на њој и у њој сведочи да је из турског доба. Онаје у земљи, као и све нове цркве по Турској; живопис јој је Фушерски; улазак са севера; ту најпре некакав ходник, па у средини права црква, па онда опет неки ходник, и у њему, на крају, на истоку, до олтара, гробница Св. Прокопија, на коју долази народ, с дарима и прилозима, да се смирено простре на свето место, те да се извида од тешких болезања. Многи се, који само нису сувише грешни, помогну и здрави кући врате; али је унутра тако влажно и загушљиво, и тако пуно неког кужног ваздуха, да се ја заиста дивим величини вере која је кадра и на овако нездравом месту да нађе лека телу и олакшице душама верних. Ту, под овом каменом плочом, на коју верне душе побожно душе падају, лежао је, кажу, Св. Прокопије, али сад га више нема. На питање: куд се део одаТле?, одговорише ми попови да је однесен у Фрушку Гору; али ко је однео, у који манастир, и када, — то не знаде да ми каже ни један од осам попова (заборавио сам поменути да у Прокопљу живи осам по-