Отаџбина

10

ИЗ НОВК СРБИЈЕ

пова: два одатле, а шесторица са сеоских парохија, далеко од стада свога). Ни један иишта не зна о историји своје цркве и свеца њенога. Знају само да је Св. Прокопије био војник; али, ко је он ? откуда је ? како се и кад посветио? птд., — о том ни један ни помена. Мошти су Св. Прокопија лежале у први мах у Нишу, у јепископској цркви, која се звала црква Св. Прокопија. Кад су, године 1072, Маџари пустошећи продрли до Ниша, отворили су ћивот, узели једну руку свечеву и однели је у цркву Св. Димитрија код Сирмијума, у данашњу Митровицу. Кад је цар Манојло освојио Срем 1162, онда је и рука Св. Прокопија враћена у Ниш другој руцп и моштпма његовим. Кад су Турци освојили од нас Нпш, 1386, онда је светац пренесен у ово место, које се по њему прозвало Прокупље. 1 Куд је се део. и кад га је одавде нестало, то, на жалост, не знам. У цркви нема никаквих старина ни рукописа. Вило је, рекоше ми, много (( старовремски писаних књига," али сам их ја узалуд сада тражио. Кад се уђе у капију од порте Св. Прокопија, види се на левој страни до зида једна плоча, која је узидана као клупа за седење; на тој плочи има овај запис, у оквнру оваког облика:

1 Ј1геСек ,Соп., БЈе Неегз^гавае. р. 87 и 88.