Отаџбина

у ч и т е љ 27 • таблице; али ко је видео да се тако пита! Дете се збуни; ја слегох рамеиима. Он се онда окрете другоме: (( На једном дрвету петнаест чворака, твој отац узме пушку и убије седам, колико је остало?" Дете одговори (< осам м ; он маше главом — «није !" II ја шанух „осам", а он се окрете: „није, вели, него седам; осам је одлетило." Ко би се ђавола сетио да то хоће. Онда узе свештену историју. (( Кажи ми ти, запита једног из другог разреда, ко је био отац Нојевим синовима Сину, Хаму и ЈаФету ?" Дете ама ни да запне. Он се онда окрете једном трећаку: (( Кажи ми ти, мали, живи ли човек за то да једе или једе да живи?" Дете ни бекнути! Несрећа, просто несрећа, а мени (( рђав и у протокол! — Море, људи, шта је вама? куражи их опет Милан. Ја вам кажем да тако сад не питају. — Е да боме! А као бајаги мене су лакше питали преклане у Крајини ? рече Влајко. Разнесе се глас: ето новог изасланика! Пита децу лако и разговетно. И ја и други оближњи учитељи обрадовасмо се. Ето ти њега мени у школу. Поче испитивати. Упита једно дете: (( Ко, мали, живи у Кобишници?" — (( Стока", одговори дете већ збуњено. — (( Није, в вели он. — „Људи.-" — (( Није. Власи живе." За тим се окрете другоме: (( Које је најближе место Тимоку?" — (( Кобишница." — „Није." „Мокрања." — (( Није. Л.ли онако веће место, где има овака школа где ти учиш и нешто више онако." Радујевац." — (( Није.... Та знаш, где су власти онако веће, него на пример капетан и тако даље; тамо где има један велики свештеник." —• (( Ла Неготина," одговори дете у забуни влашки. Он се онда окрете другоме: (( Кажи ми тп, мали, који је пут најпречи у Цариград?" — (( На Видин, па СоФију, па у Цариград." — (( Али другим, не сувим путем?" — (( На гвожђу," одговори дете. (( Е није, вели, на гвожђу; има нешто на ту Форму, али оно где се иде водом, као Тимок?" — „На вапор!" од-