Отаџбина

26

НАРОДНЕ ТРАДИЦИЈЕ И КРИТИЧКА НСТОРИЈА

1352, пре него што је апса допао, по свој прилицп негде између 1 347 и 1352, кад је уз царску немилост и доста празнога времена стекао. Критици и биограФи НићиФора Гргура палазе у погледу карактеристике његове као историка да је једностран, брбљив (т. ј. говорљив без критике), јогунаст, партајичан, лак и слабе савесности, неуздржљив, готов да уједе и господу п приватне људе. 1 Овој карактеристици, узетој према апстрактном гледишту заиадне критике, нека се додаду белешке из описа домаћих балканских обичаја. У белешкама с пута, који је у Србију до Скопља 1326 чинио НићиФор Гргур, он показује са свим јасио нерасположеље према јужноме словенству. Нерасположење се то пење до охолога презирања, кад му иод перо долази да говори о српскоме краљу и двору краљевскоме. Да бих то посведочио, навешћу најпре једно место пз причања његова о путовању у Србију и кратком бавл^ењу у Скопљу године 1326. На томе месту се најпре казује, како се таст краља Ст. Дечанскога Јован Палеолог, држећи да има прече право на царство него Андроник старији, који се у то време у Цариграду зацарио, склонио к своме зету Ст. Дечанскоме, коме је нова ташта, жена истога Палеолога, још раније дошла била. У друштву са Ст. Дечаиским а с војском српском Јован Палеолог поче хленити грчке провинције око Струме до Сера. Тиме поплашен и бојећи се још већег зла, Андроник учини задовољење Ј. Палеологу, пошље му царске знаке, и склони га да се врати у Солун на намесништво, где је још пре постављен био. Но Јов. Палеолог у Солуну умре одмах пошто је у ту варош приспео, а жену му тај жалосни случај затече код кћери, краљице српске, и код зета Ст. Дечанскога у Скопљу. Једно да се царица Палеологовица у Грчку врати, а друго

1 Ј. Вотш КЈсаерИоп Огедогае \Па, орега, е1о§1а, р. XIX — ХСУ1 ес1. Вопп. \о1. I. ; — №соШ К. Бг. ОеасМсМе с!ег ћугагШшзсћеп 1Ј11ега1иг Егасћ ипс1. Огићег Епсус1орасће, 325.