Отаџбина

28

НЛРОДНЕ ТРАД1ЦИЈЕ И КРИТИЧКА ИСТОРИЈЛ

би.10 тек дванаест годнна, а међу тим нс ожени сина, и пошто с том ћерком царевом поче и децу рађати, син краљев, младић душе ватрене, подражен и подбуњиван од вршњака својих, поче смишљати одметање од оца и буну против њега. Кад то опазише великаши, војводе, сатници, и сни они којц су се већ били наситили владе очипе због дужино њене, почеше тајно један по један пристајати уза сина, распаљујући све вите планове буне, о којима је он мислио; докле га после не дугога времена ог поИкс гас гцЈ^ад) не пову • куше са собом, не отворише рат, и не прогласпше га краљем Србије на место оца његова. За тим су дан по дан приступали њему, један по један, сви знатни људи, доводећи му цвет војеке, и довукавши му заробљена краља оца, без икакве муке ухваћена, којега за тим одведу у затвор не само без пристанка нсго још и против воље синовље. Оин је само ћутао, не могавши се успротивити раздражености гомиле, јер се бојао да се у оној гунгули и њему из ненада не догоди што није очекивао. Не прође много дана, а краља оца у тамници удавише, нанесавши му спрам слатке среће пређашње горак крај живота. Оину пак владу одмах утврдише и обезбедише и с њим се заједно одмах кренуше те заузеше ромејеки предео до Отруме и АмФипоља, којом приликом и Струмицу с другим градовима узеше.'" (НАСТАВИЋЕ СЕ).

0 С В Е Т А На високој гори, што се небу диже, Отоји камен тврди старе развалине, Пређе градић беше, сад би пустош била, Да невију гњезда суре орлушине. У градићу двори некада су били, Војвода се Драшко поносио њима, Јунаци се често туда веселили Певали и пили златним пехарима. А најлепше што је, беше љуба мила Као зора рујна, као данак бела ' КЈсерћоп Оге^огае ћугагита 1пн1от. Сига 1 ј . 8сћорет. Воппае. I. 456—457.