Отаџбина

16

ПОСЛЕ БОМБЛРДАЊА БЕОГР1ДА

ограниче само на то. да траже од Порте изричне гарантије за безбедност Крићана; оне опомену Порту и на последице, које би за љу потекле, ако она ове гарантије не би погатовала. У ноти од 8. Апр. 1830. оне јој изриком изјаве, да је само правична и блага управа најпоузданије средство, да она на острвима Криту и Самосу одржи своје гооподарство «на нвиоколебљивим основама". Порта пристане на ове резерве, но оне не задовоље ни Крићане, ни принца Леополда. Овај принц, чија је мудрост на престолу белгијском прешла у пословицу, волео је да се одрече круне грчке, но да влада у једној држави, која би остала без својих природних делова и била лишена свију услова полигичке животне снаге. Крићани продуже свој отпор Турској и једва се, иротестујући против турског господарства, покоре 1831. адмиралима три велике силе. Је ли нужно додавати, да од оног времена па до 1866. Порта није поштовала ни један услов утврђен у корист Крићана ? Њихова лична безбедност толико је била погажена, њихово материјално благостање тако је било посрнуло, да је за мање од пб столећа број њиховог становништва сишао од 700 на 300 хиљада душа, (од којих је 230 хиљада хришћана. а ако 70 хиљада мусломана, но сви су заједно језика и порекла грчког); за мање од пб века једно од најлепших острва у Архипелу толико је опало, да нишга више не производи. 1866 затекао се био на Криту као губернатор неки Исмаил-паша, који је својом варварском управом довео био острво до очајања. С пролећа те године пошљу Крићани депутацију у Цариград с молбом : да се дигне Исмаил-паша чија је самоволл била прешла сваку границу ; да се правичније разрезује и купи пореза, која је гутала све приходе земаљске ; да ее промени царина у корист домаћој трговинии индустрији; да се судови и општине боле уреде ; дасе путови и пристаништа оправе итд.