Отаџбина

ПОСЛЕ БОМБАРДАЊА БЕОГРАДА

Ови захтеви нису допирали ни до онпх права, која су Крићанима била обезбеђена међународним одредбама; они су смерали просто на то, да се учини крај злоупотребама и притиску управе земаљске. И опет молба не нађе ни каква одзива. Пошто су Крићани чекали три месепа, саопшти им се (12 Јула) одговор в. везирки, којим се они одбијају, а губернатору Исмаил-паши заповеди се, да позове аНародни Одбор», да се писмено обвеже, да ће од сада бити послушан и миран, па да се разиђе; ако главари на то не пристану, онда да се војска против њих употреби, коловође затворе, а остали да се растерају. В. везирска наредба саопшти се народу на острву 20 Јула. Одбор одбије везирске претње, па истога дана позове народ да узме у своје руке одбрану својих интереса. Развије се застава грчка, а уз њу још и заставе трију сила заштитница Грчке. Као одговор на ову одлуку Порта пошље на острво МустаФу Гиритлију као изванредног комесара. Овај се паша прочуо био са своје свирепости, коју је развио у једном од оних честих устанака, које су Крићани подизали, да се турског јарма опросте. Он је 1841. повешао око 40 вођа критских, од куда је и добио име Гиритлије (Крићанина). Кад то знамо, није потребе, да објашњавамо намере, којима је Порта била задахнута, кад је послала Гиритлију, да Крићане умири. Чим дође глас у Атину о овим догађајима, образује се одбор од првих људи у земљи, као што беху : Канарис, Ренијери , Ломбардос, Христопул , Мијаулис итд. Они издаду (29 Јула) проглас, у коме јаве Грцима, шта бива на Криту, и иозову све Јелине и пријатеље јелинске, да притеку Крићанима у помоћ. По улицама атинским почну се јавно држати беседе у корист устанка, а добровољци похитају на Крит. отацбина VIII, 29 2