Отаџбина

ПОСЛЕ БОМВАРДАЊА ВЕОГРАДА

19

Осећајући неку невољу, мусломански свет бацаше одговорност на оне, који тренутно њиме управљаху, ма да тегобе бејаху последак целих система, исход дугих историјских процеса. И сам велики везир, Фуад-паша, морао је наћи, да је расположење мусломана озбиљно било, кад је прибегао сумњивом леку, да заведе установу тајних агената, од којих би само у Цариграду било око 150. Но докле су се овако уводили тајни агенти, јавни су просили по сокацима; заптије (жандарми) предусретали су у престолници отменије људе, молећи их за милост да не помру од глади, јер за више месеци не бејаху плате примили. А и како могаше плаћати држава, којој обвезнице бејаху за мало дана спале од 55 на 32, највише са неуредности Финансијске управе. Не могући плаћати интересе, Порта је дизала и депозите, што је јеш већма потресало јавни кредит, те, у свези са ошптим политичким положајем у Европи, привело такву кризу на пијаци цариградској, да је много трговаца посртало са знатним капиталима. Кад су оваки призори били у престолници на очим.а свету, може се замислити, колико је црна била слика, у провинцијама. Путници, који су из унутрашњости долазили, цриповедали су чуда о самовољи и грабежу чиновничком. Довољно је само један пример да наведемо, Губернантор Битољски Хусни-паша, ишао је од места до места по својој губернији, те јавно грабио. Где дође, заиште од оиштине, да му изда рђаве људе, а кад она то учини, он их уцени иа иусти. То је производило незадовољство и међ' Турцима и међ' хришћанима, што је сасвим природно, јер кад је реч о сигурности, на томе пољу изравњавају се све разлике; потребу сигурности осећају подједнако све вере и сва политичка убеђења Стање је било очајно, каса празна, а ваљало је стављати војску на војену ногу. Намера је била образовати 2