Отаџбина

20

ПОСЛЕ БОМБАГ ДА1БА БЕОГРАДА

четири војена центра, од којих би први био на Дунаву, у Рушчуку, са бО баталиона; други у Лариси са 10 ; трећи око Новог Пазара са20; а четврти у Херцеговини од 17 баталиона. Распореди су били учињени и за Скадар, где је било намењено 12 баталиона, и за Колашин и Сеницу. Кретања војена чинила су се доста живо, да би се за времена поселе све важније тачке, које, у исти мах, навештавају од куда је Порта зазирала. Велики је сграх био овладао управним круговима турским; вел. везиру, Фуад-паши, приписују се речи, које показују да се и он, иначе оатимиста, бојао, да ли се већ не примичу последњи дани. Мала Азија била је Турској неисцрпљиви извор за рекрутовање војске, али, ако и није било тешко наћи војника, где да се нађу новчана средства? Фуад-паша довије се, те дозове у Џариград богатог вице краља Мисирског, не би ли се њиме помогао. Он је знао, да би султану Абдул-Азису било по вољи, кад би се могао изменити ред престолног наследства, који у мусломана прелази на најстаријег члана породице, а не са оца на сина. Но султан је КалиФ, а установе државне у мусломана имају ове, више мање, карактер религијозан. Ваљало је најпре покушати измену где на другом месту. па ако покушај пође за руком, прихватити га и у Цариграду. Випе-краљу Исмаил-паши бејаше такође по укусу овај пројекат; он се покаже готов, да за њ и жртава поднесе. После подужих преговора вице-краљ пристане : 1., да дојакошњи трибут од 400.000 турских лира (100 гроша лира) умножи са још 250.000 лира; 2., да одмах стави на расположење Порти 16 баталиона који су још Маја месеца и стигли у Цариград и на Крит упућени били; 3., да једаи милион лира устугш каси државној, а други? Невероватно је за нас, али по наравима турским не беше ништа недопуштено, што вице-краљ одређује