Отаџбина

ПОСЛЕ БОМБАРДАЊА. БЕОГРАДА.

други милион —- ма бакшише, и то: султану пб милиона, валиди-султанки (његовој матери,) 150.000, великом везиру 100.000, министру спољних послова (Али-паши) 75.000 лира и т. д. Жртве, које је Египат принео у помоћ Порти, биле су само од пролазне вредности. Кад је дошао 1. Јули, кад је Порта имала да плати интересе на консолидовани дуг државни, она одложи исплату до 1. Октобра. Но пошто се беше изгубило надање, да ће она и тада моћи да плати нагомилане интересе, бејаше реч, да би је Француска и Енглеска, које су највише интересоване биле, могле прннудити, да одреди неке области, којима би се ириходи употребили на плаћање интереса. На овај мутан изглед гледала је сама Порта као на почетак распадања своје царевине. Да се сачува од ове опасности, она се труђаше да обезбеди себи пријатељство Русије, тражећи да сазна на колику би потпору руску могла, за тај случај, рачунати. Разуме се, да она није смерала на новчану потП0 РУ РУ СК У. но наодбрану своје уговорима подјемчене целокупности. Но вероватно је, да је она овом маневром пре смерала на то, да одврати западне силе од намера, које би је могле бацити Русији у наручије; радила је, да изазове суревњивост сила према Русији, те да себе њоме покрије. II пошто се даље о томе плану није ништа чуло, прилика је. да је и успела. Мутна Фисијононија Турске показиваше преко лета 1866 : заплет у Румунији поводом пада кн. Кузе; устанак Карамов на Ливану; устанак на Криту, заплет са краљевином јелинском; подстрекавање талијанских агената по Албанији; самовољу и грабеж у администрацији; крајње раотројство у државним Финансијама , које су већ биле у Фактичном, и ако не проглашеном банкроству. Да видимо сад у каквом се стању налажаху одношаји између Србије и Порте у овим за царевину АбдулАзисову тешким данима.