Отаџбина

ЕАНОВАЊЕ СТЕФАНА ТПРТКа

За срцем таким могу л' ја Да жалим и да сносим јад ? Зар не знам што 'но сваки зна: Да демон само воле ад ? Да, њега ти дариваш тим , Тим срцем, надом мојом свом. Па зар да живим ја са њим ? У паклу зар ? У срцу твом ? 0 вараш себе. Нема ту За тугу станка ни за јад. Та ја се смејем томе злу, Још не бех ничем тако рад. На груди није терет пао Не, као тиче лак сам ја. И ничега ме није жао, Ни једне лажи нити сна. Па чуј ме сада, јад ми чуј\ И нове жртве гражи ти ; Љубавне јаде наручуј ; Доћи Не, доћи одмах сви ! Њ В. ИориК БАНОВАБЕ СТЕФАНА Т8РТКА (1353-1376.) од Жилоша Н. ТГејиновиКа (Наотаваи.) Чланови јереси морали су се ступајући у секту зарећи, да ће радити на њеном раширењу и долазити у богомољу по један пут месечно да исповеде своје грехе, које за то доба починише. И ако су правила секте била строга, ипак се од оних , који јој хтедоше