Отаџбина

БАНОВАН.Е СТЕФАНА ТВРТКа

посгати чланови, није тражило да сва правила испуњавају. Главно је било што споменусмо. Секта је била и против брака, држећи га за самртни грех, па су ипак ови приврженици могли живети у браку, и пред смрт прелазили су у праве чланове. За живота могли су не придржавати се строгога поста ; могли су јести месо, јаја, и др., тто правим члановима беше забрањено. 1 Овакви чланови јереси зваху се вјерницима. а прави крстјанима • зваху се још и добрим крстјанима, добрим људима; у Босни називали су их Патаренима и (( добри бошњане«. Оне у Италији називаху такође Патаренима ; у јужној Францеској Албигојцима (од града АШу) ; у Бугарској Богомилима ; тако исто и у Грчкој. Сем тога на западу називаху: Катарима (од грчке речи , ♦ лаха^од, што значи чист); по том \>опг ћотгпез, 1ез Јзеаих ћоттез, а католици их зваху: ^ћетеЦсг, гп/гЛе1еи, Возпепзез". Крстјани су били главни део секте — њено духовенство. Осим овога беше и већих чинова. Тако у Босни најстарији зваше се дед а у званичним актима еиискои (ергзсориз) ; нижи од њега беше гост ((Шиз тајот), којега епископ још за живота свога посвећиваше за будућега епископа. и који као да беше придворни свештеник босанских банова. После овога долази по чину старац {(Ши8 тгпог). Оба ова нижа реда зваху се једним именом стројници (тадГ81п). 2 Први виши чин старац долазио је решењем крстјана, и падао избором већине. Виши ови свештеници имађаху приступа код владалаца босанских, и беху им саветници и повереници. Колико поверења они уживаху види се из тога, што су више пута великаши остављали њима да им реше њихове зађевице, па то трајаше све до 15*20 године, када 1 Видн Рачкога студију аВа^сдаШ 1 Ракагеш«. Ка<Ј ји§оа1ау. акас1ет. књига X стр. 176. 2 Као што се зна, у чиновима јеретика разилазе се Рачки и Пеграновић. Овде етављам мњење првога као критичније.