Отаџбина

БАНОВАН.Е СТЕФАНА ТВРТКА

51

лицима, али псторијска критика ваља да је чиста одо те пристрасности. Па за то је за чудо, што је писац расправе «Богомили и црква босанска" Б. Петрановић, био толико смео да ове секташе назове спекулантима. Он се није трудио да доказима потврди у чему се састоји рђава страна јеретичке вероисповести, у чему је она бо Ба од хришћанске, а у чему је опет ова надма-. шује. Он је впше пута врло површан посматралац и мало му је до тога стало, да ли ће коју вероисповест праведно или неправедно укорити. Па тако је радио и овде, назвавши Богомиле спекулантима, као да се бојаги вера кад год рађа из спекулације, а не из чистога убеђења. Спекуланти могу бити појединци, али цела секта никада, јор би онда ово могло важнти и за хришћаиство, као и за сваку другу веру. Петрановић је судпо као свештеник а не као иоторик, па с тога му се то може у пристрасност уписати. Из овог кратког нацрта може се протумачити за што папе поред свега свога упињања и помоћи од угар • ских крал>ева, ннсу могли успети у својему предузећу. Патаренска секта и источно православље беху сувише јаки, а римска столица и удоба своје највеће моћи, сувише слаба да сствари своје подузеће, а кад се по некад чињаше као да је успела, беше то само обмана, јер и ако краљеви пристајаху уз њу с но неким властелама, већина остајаше верна које православљу а које патаренству. До тринаестога века, није се знало за римокатолике Бошњаке, и тек од тог доба почиње се ширити католиштво по Босни, чему је, иоред других прилика, узрок и опадање патаренске јереси. У добу, у коме смо сада, беше онако још једнако јака, јер и ако тринаести век показа опадање јереси, тај је исти век био и доба њене највеће моћи ; с тога време беше врло кратко да би се у том размаку велико опадање појавило. За то је Твртку ваљало чу-