Отаџбина

50

БАНОВАНЕ СТЕФАНА ТВРТКА

оружје у својим рукама.На њиховој страни не беше сем банова, ни један моћни владалац па ипак је нешто снажније било код њих чиме су и успевали, а то је наклоност народа старој вери, услед слабога утврђења хришћанства, њихова реч и понашање. С друге стране римокатолици не беху народњаци; они тежише да у.Восну уведу нешто страно, што се не слагаше са животом, обичајима и карактером самога народа, а то је био латински језик заједно с летурђијом на којему се ова служила Сем тога, као што показују извешћа папиних посланика, они су прост народ сматрали као неку марву па за то се спрам њега и горделЈИВО понашаЛи. Све је то отуђивало Бошњаке од Рима те је овај тиме сам себи шкодио. Још је важан један Факат, због чега је босанскоме народу више пријањала за срце патаренска јерес. Патарени бејаху присвојили у веру и неке празноверице и обичаје народне, што је без сумње било од јакога уп лива почем је бн.ло ближе ономе што народ осећаше. Сем тога, на овој страни радило се само речју и делом, а на оној силом, а зна се шта вреди кад се нешто хоће силом да натури. Успеха покаткад може бити, али не трајног, што показује4и сама црквена историја босанска. Уз то, иоред јереси беше католиштву иротивна главиа, вера ист.-иравославиа. Дакле пошто се народ босански налазио у оваковоме положају односно вере. јасно је да је он имао е једне стране силу, туђинштину, гордељивост а с друге смиреност, народност, привлачење делима самим и већу блискост старој својој вери, коју хришћанство не могаше још сатрти ни источним православљем ни римокатолиштвом. Имало се бирати које од тога двога, па није никакво чудо што је ово друго изабрано. Преговарало се секти да се туђи од сваке друге вере и да ради из спекулације. Ово последње преговарање, може се опростити противницима њеним като-