Отаџбина

592

по моди удаЈа

— рече гђа Сара с уздржаним аФектом. — Најбоље приче из иашега доба свршују с примерима несреће, што проистичу из рђава брака међу легшм девојкама и богатим мужевима. Да Бог сачува моју Миму од такве несреће ! — Али ја нисам крив што сам богат, браљаше се парни млинар скроз ожалошћен. — Ја и не велим да сте и далеко сам одо тога, корити вас за то одговори гђа Сара мало усрдније — али ја вас молим, да имате обзир на мој матерински положај. У ово наше време најбоље је успитати девојку да шије и крпи, да прегледа кухињске рачуне, шта више да тумара сама по кухињи, па и својеручно да меша цицвару за свога мужа. Нема три недеље дана, како сам читала о томе у једноме листу нашем. — Њене анђеоске ручице ни су створене, да мешају с варјачом по пињати, опирао се је г. Бројић, коме се ули од некуд појезија у млинарске жиле. Али ни тај лиричан узвик не могаше да му поможе Он остаде сувише богат за девојку, која беше одређена да корача у оном оквиру, где светле јунаци г Летићева кова. Г. Сарић, дарнут младићевом тугом, покушао је гдекоју реч у његову корист. али материнска душа гђе Саре не хтеде ни како да скрене с пута своје дужности. Тако је гђца Мима, која беше скривена иза долапа у ходнику, могла видети г. Бројића у поласку с опрстењеном руком на очима, да задржи сузе из њих, и тешто је имала толико времена да му у очајању даде један пољубац наклоности и вечите верности, у исти мах, кад се је рука материнска спустила на њезина плећа и срчано је довела до свести и до спаваће стаЈе њезине. А сад, госпођице. шта би ви, кад би случајно ваша мати бранила, да се удате за богата варошана, који вам нуди добру годишњу плату, дијамантске ђердане, ложу у позоришту, хинтов с упрегнутим коњима и све остале удобности ? Шао ми је што морам рећи, да ]е гђца Мима