Отаџбина

РАТНИ ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДРУГОКЛАСЦА

599

на отпор одогае. — Гласа трупног или какве песме није се у овом походу ништа чути могло, само тракарање батерија и кола — муниционих, Око 6—10 сах. пре подне зачула се жестока топовска пуцњева. Резултата никаквог де подне нема. Ми комесари с магацинском комором, добисмо наредбу око 12 сах. пре подне, да све торбе и пртљаге војничке у Каоник пренесемо п тамо се чекајући даље наредбе — с логором сместимо. С виса Шиљеговачког види се жестока борба и на десној обали моравској — више Алексинца. Рањеници око 4 сах. почеше већ из борбе долазити и причају, да их је наша батерија још око ручка издала — и незнано куд повукла се. Време лепо. Ноћ између 11 и 12 Августа. Наоник — Прћиловица. Наше војске до 11 сах. ноћас нема. Где је заноћила. шжо не зна У 11 сах. бригадаи комесар Мијаило Живковић трговац из Крушевца позва нас све батаљоне и четне комесаре — свих бригада, што су јутрос на борбу отишле, да, нам по требовању преда храну за војску. Комисари кад за ово чуше они се у помрчини куд који посакриваше, само остасмо ја и још један ј читељ из нашег батал>она, из крушевачког двојица, и из јагодиноког двојица, и то све четни, дакле једва нас шесторица, а остали се сви, као што мало пре рекох посакривагае; по што батаљоних комесара не бегае, то нам брпгадни без требовања натовари на 20 волујских кола разне хране, па предавши је нам, упути нас, да војску по ноћн с оволиком храном, а без икакве заштите тражимо. Пута нијједан од нас нисмо знали ; а за спроводника даде нам само једног коморџијског водника, који такође пута не знађаше. Пут смо наменули за Прћиловицу, где од једног рањеника дознасмо, да је тамо наша војска заноћила. По